Masakr menja zakon o oružju

Predsednik, koji je do sada bojažljivo pristupao ovom pitanju, tokom vikenda se našao pod jakim pritiskom pripadnika ne samo svoje Demokratske, već i Republikanske partije koji su pozvali na uvođenje strožije kontrole na oružje.

„Imamo endemski problem. Moramo da delujemo kao nacija. Apelovaću na Obamu da naloži usvajanje zakona“, kazao je u intervju Kejt Elison, republikanac iz Minesote.

Masakr u Konektikatu mogao bi biti prekretnica u nacionalnoj debati o pravu na posedovanje oružja koja je izostala proteklih nekoliko godina. Zagovornici ukazuju na tri razloga zašto bi najnovija ubistva mogla da promene klimu u Vašingtonu.

Ubistvo šestogodišnjaka i sedmogodišnjaka izazvalo je jake emocije javnosti; sad je pravi trenutak za uvođenje novih mera u oblasti posedovanja oružja, budući da je Obama nedavno reizabran i neće ponovo biti testiran na izborima i treće, Nacionalna asocijacija za vatreno oružje je oslabljena i osiromašena pošto je potrošila milione dolara na podršku kandidatu koji je izgubio na novembarskim izborima.

Učestalost sličnih masovnih ubistava je u porastu, tako da oni koji zagovaraju kontrolu veruju da je ovo pravi trenutak da se uvedu dodatna strožija ograničenja o posedovanju oružja. Obraćajući se naciji nakon masakra u petak Obama je zvučao veoma besan i odlučan da se presabere i prebroji lanac nedavnih incidenata izazvanih vatrenim oružjem. „Zajedno ćemo preduzeti značajnu akciju ne bi li sprečili tragediju poput ove!“, obećao je Obama, ne iznoseći nijedan specifičan predlog.

U stravičnom zločinu u petak u osnovnoj školi „Sendi Huk“ u Njutaunu, u američkoj državi Konektikat ubijeno je dvanaest devojčica i osam dečaka uzrasta od šest i sedam godina, kao i šest žena starosti između 27 i 56 godina, saopštila je juče policija nakon što je identifikovano svih 26 žrtava. Načelnik medicinskih istraživanja u Konektikatu Ejč Vejn Karver, koji je nadzirao autopsije svih žrtava, a mnoge od njih i sam izvršio, rekao je da je to bilo „najgore što je ikad video“. „Žrtve su upucane nekoliko puta iz poluautomatskog oružja, a neki od đaka bili su ubijeni sa male razdaljine“. Svedoci navode da ubica, kojeg je policija identifikovala kao Adama Lancu, nije rekao ni reč dok je pucao u decu i kasnije izvršio samoubistvo.

Portparol državne policije Pol Vens je saopštio da se masakr odigrao u dve prostorije, a očevici da su čuli na desetine ispaljenih metaka, a neki navode da ih je bilo čak 100. Vens je rekao da je samo jedna ranjena osoba preživela, što ukazuje da je ubica bio neobično precizan i metodičan u svom zločinu.

Policija je ranije rekla da je prikupila „ vrlo ubedljive dokaze“ o motivima ubice, što će pomoći da se stekne kompletan uvid kako je i zašto izvršio stravičan zločin.

Prema policijskim saznanjima i majka ubice, Nensi Lanca, bila je strastveni kolekcionar oružja i imala je pištolje koje obično koristi policija, kao i vojničku pušku bušmaster M4. Zvaničnik koji je insistirao na anonimnosti izjavio je da su pištolji „glok“ i „sig sauer“, kao i puška „bušmaster“ kalibra 223, pronađeni u školi nakon masakra, bili registrovani na njegovu majku.

Stručnjaci podsećaju da je u SAD do sada bilo mnogo masovnih ubistava, ali da su retko žrtve bile toliko mlade. Ocene su da je ovo jedno od najstrašnijih ubistava u školi, posle ubistva 13 učenika i nastavnika u školi „Kolombajn“ u Koloradu, 1999.

Dva oružana incidenta u Alabami

Birmingem – Policija u saveznoj američkoj državi Alabama usmrtila je juče ujutru dva osumnjičena lica nakon odvojenih incidenata sa upotrebom vatrenog oružja u kojima su poginula tri čoveka i ranjeno još nekoliko, uključujući policajce. Incidenti su se dogodili na 120 kilometara udaljenosti – prvi u bolnici grada Birmingema, gde je naoružani čovek po imenu Džejson Lets ranio policajca i dva bolničara; drugi se dogodio u okrugu Klejborn, gde je jedan čovek ubio troje ljudi. Gotovo istovremeno, policija se istočno od Birmningema sukobila sa čovekom koji je, naoružan „kalašnjikovim“, bežao od potere. Beta

Štreber koji se čudno odevao

Prema izjavama policajaca upoznatih sa istragom, veruje se da je Adam patio od poremećaja ličnosti, a živeo je sa majkom. Njegov stariji brat, 24-godišnji Rajan, rekao je policiji da nije bio u kontaktu sa Adamom već dve godine. Veruje se da on nije učestvovao u masakru. Nekoliko momaka koji su nekada išli u školu sa ubicom Adamom Lancom kažu da je bio štreber i da ga je majka veoma čudno oblačila. Mladići kažu da je Lanca svoje slobodno vreme voleo da provodi igrajući video-igrice u školskom audio-vizuelnom klubu.

Saučešća iz svih krajeva sveta

Šok i tuga prve su reakcije svetske javnosti, a izrazi saučešća stigli od zvaničnika iz celog sveta – od generalnog sekretara UN Ban Ki Muna do britanske kraljice Elizabete Druge. Francuski predsednik Fransoa Oland poručio je Obami da je „užasnut“, a saučešća su uputili i šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, kao i meksički predsednik Enrike Peta Nieto, kanadski premijer Stiven Harper. Australijska premijera Džulija Gilard opisala je napad kao „besmislen i nerazumljiv čin zla“. „Kao roditelji i dede i babe, braća i sestre, kao prijatelji američkog naroda, oplakujemo smrt dece… i gubitak hrabrih učitelja“. Britanski premijer Dejvid Kameron poručio je da je „šokiran i duboko ožalošćen“ zbog ubistava u Njutonu. U Japanu, gde su za snazi izuzetno strogi zakoni o oružju i gde se zločini uz upotrebu vatrenog oružja retko dešavaju, državna televizija NHK vest iz SAD objavila je kao prvu. Napad u Konektikatu bio je centralna vest i u Kini gde se poslednjih godina dogodilo nekoliko napada na decu u školama.