Države Zapadnog Balkana treba da prevaziđu veoma mračnu prošlost da bi izgradile pozitivnu budućnost, što je u interesu i Evropske unije i zemalja regiona. Uopšteno govoreći, proces istinskog pomirenja je od suštinske važnosti ne samo za kandidaturu Srbije i perspektivu dobijanja članstva u EU, već i za budućnost regiona.
Takođe, činjenica da Unija postoji je veoma važna jer princip uslovljavanja i instrumenti koje EU ima na raspolaganju predstavljaju dodatne motive za države da postignu napredak. Dakle, bez obzira na proces evropskih integracija, zemlje regiona treba da izgrade odnose koji će počivati na miru i uzajamnom poštovanju i već smo svedoci poboljšanja situacije – ocenjuje za Danas Dezmon Dinan, šef katedre Žan Mone za evropsku javnu politiku na Univerzitetu Džordž Mejson u SAD, koji je nedavno u Beogradu održao predavanje „Na pragu EU – izazovi i promene na Zapadnom Balkanu“.
Prema mišljenju Dinana, zemlje regiona treba da krenu stopama Nemačke i njenih suseda koje su se posle Drugog svetskog rata suočile s prošlošću.
– Srbija, koja ima lidersku poziciju na Zapadnom Balkanu, treba da se suoči s prošlošću po ugledu na Nemačku, a isto treba da učine i sve druge države koje imaju „mračne hodnike“ istorije. Takav proces „političkog sazrevanja“ predstavlja preduslov za članstvo u EU – smatra naš sagovornik. On naglašava da važnu ulogu na putu ka Uniji igra imidž države, zbog čega je potrebno da Srbija prevaziđe reputaciju „nekadašnjeg agresora“ koji se nije pokajao za grehe iz prošlosti, a kao primer zemalja koje su uspele da izgrade pozitivan imidž navodi Sloveniju i Hrvatsku.
– Slovenija je tokom pregovora sa EU pokazala da ima delotvornu Vladu, kao i uticajne prijatelje, poput Austrije i Nemačke, dok je Hrvatska stekla reputaciju „nebalkanske države“, koja je izručila ratne zločince Haškom tribunalu – objašnjava Dinan.
Iako tvrdi da se ne može govoriti o mogućem roku za pridruživanje Srbije Uniji, sagovornik Danasa naglašava da je ostvaren značajan napredak u evropskim integracijama.
– Očekujem da će u oktobru Srbija dobiti status kandidata, a potom i datum za početak pregovora sa Briselom. Više nije pitanje da li će Srbija pridružiti EU, već kada će se to dogoditi. Takođe, smatram da priznanje Kosova nije uslov za dobijanje članstva – ističe Dinan. Kao pozitivan pomak, on navodi pregovore između Beograda i Prištine, ali naglašava da će biti potrebno da prođe izvesno vreme pre nego što bude uspostavljeno poverenje između dveju pregovaračkih strana, što predstavlja osnovu za ostvarenje konkretnog napretka, u smislu poboljšanja svakodnevnog života građana Kosova.
Dinan ocenjuje da je izručivanje Ratka Mladića Tribunalu u Hagu veoma značajno za evropske integracije Srbije, te da Vlada Holandije shvata da je ostvaren napredak, ali da je potrebno ubediti i članove tamošnjeg Parlamenta da Srbija zaslužuje status kandidata.
– Zločin u Srebrenici je i dalje veoma emotivno pitanje za Holanđane, ali smatram da će vremenom javnost i političari u toj zemlji shvatiti da je potrebno da podrže Srbiju. Hapšenje Gorana Hadžića ne bi imalo težinu kao što je to bio slučaj s Mladićem, ali bi, svakako, predstavljalo dobru vest za Holanđane – tvrdi sagovornik Danasa.
„Zamor od proširenja“ bez praktičnog značaja
Prema mišljenju našeg sagovornika, takozvani zamor od proširenja EU predstavlja činjenicu koja nema nikakav praktičan značaj.
– Ako pitate građane EU, oni čak neće ni znati koje države čekaju na dobijanje članstva ili imaju takve težnje, ali ako ih direktno pitate da li žele da se Turska pridruži daće vam negativan odgovor, a za Srbiju će reći : „U redu“. Dakle, građane članica Unije najviše zanima njihov svakodnevni život, zbog čega je značajno da Brisel ostane usredsređen na pitanja kao što su jačanje otvorenog tržišta i konsolidacija demokratskih vrednosti – ocenjuje Dezmon Dinan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
