Hrvatska očekuje pomoć Amerike

Iako navodi da nije bilo pritisaka na sud, Artmanova je rekla da „velike sile još smatraju da oni koji učestvuju u ratovima na svojoj teritoriji ne treba da polažu račune“. Galbrajt je izjavio da su Srbi iz Krajine pobegli pre no što je došla hrvatska vojska, te otud etničkog čišćenja nije bilo. S druge strane, on je rekao da je Vašington odobrio vojnu operaciju, ali ne takvu čiji bi cilj bilo čišćenje Srba, dok se Tuđman oglušio na upozorenja da zaštiti civile

– Najbliža Hrvatskoj kada je reč o Oluji je Amerika čiji generali su napravili ratni plan i čija je elektronika neutralisala PVO centre u nekadašnjoj RSK. Piter Galbrajt je na neki način pokrivao akciju, a Vašington je bukvalno nagnao Tuđmana i Izetbegovića da naprave ratnu koaliciju. Amerika je imala i ima interes za strateške veze sa Hrvatskom o čemu svedoče i baze koje ima na hrvatskim ostrvima – kazao je za Danas Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Piter Galbrajt je, naveo je Jovanović, izjavom da Oluja nije predstavljala etničko čišćenje „minimizirao do nule“ dogovor Tuđmana, Šuška i generala na Brionima prema kojem je, kao što je utvrdio Tribunal, utvrđeno da vojna akcija treba da izazove egzodus civilnog stanovništva. On veruje da je pritisak Amerike na Tribunal „bio i ostao permanentan“, bez obzira na to što je poslednja presuda „doneta obilaženjem njenog stava“.

– Koliki je uticaj Vašingtona videće se u žalbenom postupku. Kada je Hrvatska odbijala da izruči Blaškića, SAD su joj garantovale suđenje u roku od dva-tri meseca. Takođe, Vikiliks je objavio da je neko iz Haga slao informacije američkoj ambasadi. Kroz niz slučajeva pokazalo se da taj uticaj postoji – rekao je Jovanović. Hrvatska, prema njegovim rečima, sigurno najviše očekuje podršku Amerike, a Nemačka je zbog toga na maloj distanci prema Zagrebu.

– U pripremi Oluje glavne uloge imali su Tuđman i tadašnji ministar odbrane Hrvatske Gojko Šušak, a značajnu ulogu, iako nikad do kraja objašnjenu, i Džon Galvin u to vreme komandant južnog krila NATO i jedan od čelnih ljudi američke kompanije MPRI koja se kasnije pojavila i na Kosovu – podseća Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka.

Obuku hrvatskih snaga uoči Oluje organizovao je general Karl Vono, takođe iz MPRI. Obuka u kojoj su učestvovali i francuski legionari organizovana je u Šepurinama kod Zadra uz odobrenje vlade SAD. Penzionisani pukovnik Hrvatske vojske, sada poslanik Ante Kotromanović rekao je da se u Šepurinama osnivala podoficirska škola i osposobljavao oficirski kadar.

Oluja je bila združena operacija hrvatskih i muslimanskih snaga pod uticajem Sjedinjenih Država, navodi Predrag Simić za Danas i podseća da je akcija počela bombardovanjem aerodroma Udbine uz vazdušnu podršku NATO i Amerike koji su onesposobili vojsku nekadašnje RSK. Na pitanje da li je odnos Vašingtona prema Oluji stvar prošlosti, Simić odgovara da je 1995. predsednik SAD bio Bil Klinton, a da je državni sekretar danas njegova supruga.

– Piter Galbrajt kojeg su u Hrvatskoj zvali Pero zapečatio je diplomatsku karijeru pošto je otkriveno da je organizovao šverc iranskog oružja u Hrvatsku kada je stupio na snagu embargo na uvoz oružja. Gojko Šušak imao je značajnu podršku SAD. Oni su svakako bili vrh ledenog brega, jer dosta ljudi bilo je uključeno u ratna dešavanja. Iako je prošlo dosta vremena jasno je da oni ne bi ostali potpuno čisti ako bi cela akcija bila demontirana – smatra Simić.

Tomislav Klauški, kolumnista portala index.hr, kaže za Danas da deo hrvatske javnosti Ameriku smatra većim prijateljem Hrvatske od EU.

– Mnogi su se, uoči presude, uzdali u Ameriku zato što je odobrila Oluju. To je bila faza do izricanja presude generalima, a onda je nastupilo raspoloženje kako je Amerika izdala Hrvatsku. Razloge za to treba tražiti u činjenici da je američka ambasada u Hrvatskoj saopštila da je Vašington podržao Oluju, ali ne i zločine. Sličan stav saopštio je i Piter Galbrajt – navodi Klauški.

On, međutim, smatra da u Hrvatskoj ne postoji snažan antievropski niti antiamerički sentiment, ali da mnogima odgovara stvaranje takvog raspoloženja – ratnim veteranima, HDZ-u i „onima koji su isturili Gotovinu“.

– Kad nas udare posred čela promeniće se raspoloženje. Reakcije posle izricanja presude dobar su način da se zaborave stvarni problemi – skup benzin, plate kojih nema i ostalo. Strasti se već smiruju jer hrvatski građani imaju puno više problema nego što je Gotovina – kaže Klauški.

Milošević se sklanjao

– Iako sam u to vreme bio ministar spoljnih poslova, bitne informacije bile su mi uskraćene. Sve je odlučivano u najužem krugu Miloševića. Pokušavao sam da stupim u kontakt s njim, ali on se tih dana sklanjao. Momčilo Perišić i Jovica Stanišić su me pitali šta misli Milošević, nisam znao šta da kažem. Nije trebalo ući u rat, ali SRJ je trebalo na neki način da se izjasni kako bi međunarodna zajednica reagovala na Oluju – navodi Vladislav Jovanović.

Veterani poručuju – Bajaga je velikosrpski pevač

Istarska podružnica veteranskog udruženja „Zavjet“ protiv je održavanja koncerta Momčila Bajagića – Bajage u subotu u Puli . Veterani smatraju da je nastupanje tog „velikosprskog pevača u Puli nedopustivo“, izvestio je Jutarnji list. Bajaga se aktivno angažovao u projektu nasilnog stvaranja Velike Srbije, a koncert je zakazan u vreme Uskrsa, rekao je predsednik udruženja Ninoslav Mogorović. „Šta to tog dana sa Bajagom želi uskrsnuti u Puli? Možda velikosrpstvo? I konačno zar je moguće da se zbog nastupa Marka Perkovića Tompsona u Istri stvara, od pojedinih političara lokalne stranke, atmosfera maltene građanskog rata dok je Bajaga, kako izgleda, za njih očito dobrodošao“, naveo je Mogorović. „Koncert je neprimereno organizovati u vreme kada su izrečene drakonske i politički motivisane kazne potpuno nevinim hrvatskim generalima Gotovini i Markaču“, smatraju hrvatski veterani.

Jelena Karleuša je, podsetimo, nastupila u Zagrebu isti dan kada je u Hagu objavljena presuda, istina pred malobrojnom publikom.