Vest da ministar spoljnih poslova Izraela Avigdor Liberman privatno boravi u Republici Srpskoj, drugi put za nešto više od godinu dana, govori o sve intenzivnijoj saradnji Izraela i Republike Srpske, ali i o uspostavljanju ličnog prijateljstva Libermana i predsednika RS Milorada Dodika. U razgovoru za Danas Dodik se složio sa našom ocenom i precizirao da se sa Libermanom, što zvanično što nezvanično, dosad sastao šest puta. Sastajao se poslednjih godina i sa drugim najvišim zvaničnicima Izraela, pa i sa predsednikom Šimonom Peresom prilikom poseta Izraelu januara ove godine i 2010.
– Gospodin Liberman je u drugoj višednevnoj privatnoj poseti Republici Srpskoj. Prošle godine bio je u delu oko Banjaluke, ovih dana je u području oko Trebinja i Višegrada sa porodicom i sinom. Liberman razume dešavanja na našem području i dobro poznaje istoriju – navodi Dodik.
Koje su najveće koristi koje je RS dosad ostvarila sarađujući sa Izraelom?
– U Izraelu postoji razumevanje za poziciju Srpske. Nesumnjivo je da Izrael sa razgranatom diplomatskom mrežom i jevrejske organizacije mogu da pomognu unapređenju te pozicije. Predsednik svetske jevrejske organizacije u SAD bio je ovde u aprilu kada smo obeležavali godišnjicu stradanja u Jasenovcu i održao jedan veoma poučan govor, a što govori o razumevanju stradanja Srba zajedno sa Jevrejima u Drugom svetskom ratu. S druge strane, na političkom planu, mislim da postoji povećano razumevanje između Izraela i Srpske jer se radi o sličnim kontekstima i sličnoj mikropolitičkoj ili mikroregionalnoj situaciji. Izrael ima vrlo slično okruženje onom koje ima RS i razume šta se dešava kod nas. A i mi razumemo šta se dešava kod njih.
Kada govorite o okruženju Izraela, odnosno RS, mislite na Arape i…
– I Bošnjake, muslimane koji su okrenuti sve više upravo ka arapskom delu sveta. U tom pogledu, na opštem nivou, postoje sličnosti. Ne tvrdim da je situacija identična, ali u Izraelu razumeju položaj i značaj RS u regionu. Izrael se bori za mir i stabilnost u svom regionu, a i naša politika je za regionalno razumevanje. U tom pogledu sličnost sa RS je na najvišem mogućem nivou, ali bez stavljanja znaka jednakosti. Sa treće strane, veoma je vidljiv razvoj privrednih odnosa Izraela i RS. Ima nekoliko privrednih projekata koje realizujemo, jedan je upravo iniciran zbog suša. Hteli smo da vidimo uspešna iskustva Izraela u upravljanju vodama. Ovde su i neki drugi privrednici, pokušavamo da razvijamo saradnju u turizmu, u poljoprivredi. Od koristi je i bratimljenje Banjaluke sa nekoliko gradova u Izraelu, imamo i bogatu kulturnu razmenu. Posebno što smo ostvarili je saradnja sa muzejom Holokausta Jad Vašem u dva paralelna projekta – prvo kako da o Holokaustu bude više reči u udžbenicima u BiH, drugo kako koncipirati spomen područje u Gradini, jer želimo zajedno da obeležimo masovno stradanje u Jasenovcu.
Palestina će do kraja godine podneti inicijativu za svoj prijem u UN kao „nedržavne članice“. Kako BiH treba da glasa?
– Mi ćemo podržati stav koji Izrael ima. Mislim da celovito rešenje za koje se zalaže Izrael nije protiv principa dve države i naroda, ali se traži razgraničenje koje je realno moguće. RS je ranije odlučujuće uticala da BiH u Savetu bezbednosti UN ne glasa za samostalnost Palestine i protiv smo unilateralnog rešenja. Mislim da to ne bi bilo dobro za taj deo sveta. Mi ćemo zastupati prethodnu poziciju i to je jasno svima u BiH i zemljama zainteresovanim za to pitanje. Očigledno je da BiH u UN neće imati svoj stav, pošto ćemo o ovome teško postići saglasnost.
Kada se glasalo o prijemu Palestine u Unesko, Srbija i RS su imale različite stavove. Većina arapskih zemalja, kao i Izrael, nije priznala Kosovo. Da li je za Srbiju i RS korisnije prijateljstvo sa Jevrejima ili sa Arapima?
– Treba nam prijateljstvo sa svima. Naravno, ovo je delikatno objasniti. Evo, Turska je među prvima priznala BiH, pomagala Aliji Izetbegoviću oružano i na svaki drugi način. Treba primetiti da je Turska među prvima priznala takozvanu kosovsku nezavisnost, a Izrael, recimo, nije. Turska snažno pokušava sa drugim državama tog sveta da gradi uticaj u regionu, u Srbiji, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji… To su suprotstavljene politike…
Suprotstavljene politike Turske i Srbije?
– Možda zbog nekog kamufliranja to nije vidljivo, ali morate da shvatite ojačane namere Turske ovde. Turska je na multilateralnom planu uvek bila protiv srpskih država i srpskih nacionalnih interesa i to treba da opredeli naše stavove. Izrael nije priznao Kosovo i to je mera koju treba poštovati.
Da li je, iz te vizure, saradnja sa Izraelom brana uticaju Turske?
– Slušajte, mi sami sebe moramo odbraniti. Treba primetiti da su izraelsko-turski odnosi dugo bili dobri, dok se nisu pokvarili pre dve godine. Naša pozicija ne može biti prepuštena očekivanjima drugih, ali je potrebno, naravno, dodatno razumevanje drugih zemalja.
Sever Kosova satisfakcija za Srbiju
Izjavili ste da bi rešenje za Kosovo moglo da bude da sever ostane u Srbiji, a da ostatak bude priznat kao država. Da li Srbija treba unilateralno da prizna Kosovo bez severa?
– Srbija ne treba da bude zarobljenik Kosova. Status kvo nije dobro rešenje, jer se poslednjih nekoliko godina pokazalo da ide u prilog izgradnji nezavisnosti i državnosti Kosova. Treba postaviti pitanje trajnog razgraničenja srpskog i albanskog naroda, što kritikuje i galamdžijski neoliberalni svet iz Beograda, oni koji najviše konzumiraju vaš list. Da je trajni suživot nemoguć međunarodna zajednica je govorila 1999, a sada kada to isto mi tvrdimo, to ne prihvataju. Međunarodna zajednica je ponizila Srbiju i vreme je da Srbija dobije satisfakciju, odnosno sever Kosova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
