Satira koja nije za poslaničke uši

Šta je uradio Zajf? Poslanicima je pročitao u celosti onu satiru Jana Bemermana, u kojoj je ovaj sa ekrana Drugog kanala nemačkog javnog servisa uvredama koje su išle „ispod pojasa“ (Frankfurter algemajne cajtung) počastio predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. Dakle, osobu trenutno neomiljenu i na Zapadu i na Istoku. Zajf je rekao da je čitajući satiru u celosti, a uveren da je većina poslanika nije uopšte čula, želeo da obogati diskusiju o predlogu da se ukine član 103 Krivičnog zakona Nemačke koja je u Bundestagu upravo počela. Tim članom je sankcionisana uvreda šefa strane države.

Dok je Zajf čitao i televizija prenosila sve ono što je Bemerman nadrobio o Erdoganu, a pravi je užas šta je sve nadrobio, neki su poslanici vikali „neverovatno, odmah da se podnese prijava“, a javio se i sam Bemerman sa zahtevom da se poslaniku Zajfu ukine poslanički imunitet kako bi on, Bemerman, mogao da ga tuži zbog uvrede šefa države. Pošto je pročitao satiru, Zajf je zaključio da „čak i osoba kao što je Erdogan treba da uživa zaštitu dostojanstva“, a Bemermanovom satirom je, po Zajfu, Erdoganovo dostojanstvo nesumnjivo povređeno.

Veliko nezadovoljstvo je u najglasnijem delu nemačke javnosti izazvala odluka nemačke kancelarke Angele Merkel da se od Bemermanove satire odmah ogradi, pa zatim udovolji zahtevu Erdogana da nemačka vlada pokrene sudski postupak protiv satiričara zbog uvrede šefa strane države, a onda predloži da se zakonski član, koji je na to obavezivao, ukine.

Vladajuća nemačka koalicija slaže se oko toga da član 103 treba ukinuti, ali SDP traži da se to učini odmah, a kancelarkina CDU/CSU smatra da bi ukidanje trebalo da usledi od 2018. godine.

Poslanik CDU/CSU može da se sumnjiči da se na ovu „diverziju“ kompromisa postignutog u medijima odlučio jer je „slučaj Bemerman“ dodatno štetio imidžu kancelarke, ali verovatnije je da CDU/CSU smatra da treba sačekati da se trenutna histerijom nabijena atmosfera ohladi, sudu dopusti da kaže svoju reč, pa razlozi za ukidanje spornog člana mirno razmotre.

Jer, počeli su po medijima da se javljaju gostujući komentari pravnika, koji nisu podlegli pritisku zagovornika nedodirljivosti medija.

Tako se po oštrini izdvaja gostujući komentar Martina Šubarta, bivšeg predsednika Saveznog suda u Švajcarskoj, objavljen u Noje ciriher cajtungu. Šubart kaže da je Bemerman, nesumnjivo izneo niz uvreda na račun Erdogana i da je doživeo „frenetični aplauz nemačke medijske mafije“. Jer, ukoliko nekoga suprotno saznanju optužite za sodomiju počinili ste klevetu, a kleveta se ne može opravdati slobodom mišljenja. „Osnovno ljudsko pravo na klevetu u Ustavu ne postoji. I tu ne pomaže pozivanje na bezgraničnu slobodu satire. Nespretne uvrede, a pre svega optužbe o seksualnoj perverziji nemaju ništa zajedničko sa satirom, što zna svako ko se u satiru razume“, kaže Šubart i cinično skreće pažnju na to da je „od strane države sufinansiran satiričar protivrečnost sama po sebi“. Za sve su, po Šubartu, krive kvote gledanosti u društvu koje zaglupljuje i u kome tamo gde su najvažnije kvote gledanosti, ljudska prava ili osnovne moralne vrednosti nemaju šta da traže.