Silovanje demokratije

Mirjana Rakić je morala lično da primi slične simbolične poruke novinara Velimira Bujaneca, koji je bio na čelu takođe u Zagrebu odavno neviđenog profašističkog protesta zbog izricanja kazne Z1. Vlada Republike Hrvatske, koju karakter tog protesta nije zabrinuo, upravo je predložila Hrvatskom saboru da smeni ceo Savet za elektronske medije na čelu sa Mirjanom Rakić. Nema sumnje da će Rakićeva biti i smenjena.

Saša Leković, predsednik Hrvatskog novinarskog društva, kaže da se radi o „desantu na medije i institucionalnom silovanju demokracije, a sve u cilju potpunog preuzimanja kontrole nad javnim prostorom“. On je podvukao da se hrvatski novinari ne mogu nadati zabrinutosti Evropske unije zbog ovakvih događaja, a Jelena Berković iz udruženja za praćenje izbora GONG je dodala da to što se događa u Hrvatskoj „podseća na Mađarsku, Makedoniju i Poljsku“. Predsednica PEN u Hrvatskoj Nadežda Čačinović poentirala je tvrdnjom da su se „oni koji donose odluke odlučili za Velimira Bujaneca, a ne za Mirjanu Rakić“.

Odmah da preciziramo: niko ko je malo temeljitije pratio sve događaje oko kažnjavanja Z1 i ne sumnja da je Rakićeva smenjena zbog ove odluke o kažnjavanju Z1, ali odmah i da se zna, razlozi koje je za smenu naveo hrvatski ministar kulture Zlatko Hasanbegović nisu izmišljeni, i mada ih je Hrvatsko novinarsko društvo ocenilo kao „bizarne“ potvrdio ih je i sam Savet za elektronske medije. Pa cela stvar skreće pažnju i na okolnost da novinari često, krijući se iza profesionalne nezavisnosti, za sebe traže ekskluzivno „umetničko“ pravo da zanemaruju ovozemaljske zakone, koje im ne može pripadati.

O čemu se zapravo radi? Ministar kulture Hasanbegović u intervjuu Danasu tvrdi da on nije politički komesar, ali je baš tako delovao dok je saopštavao svoje obrazloženje predloga za smenu Rakićeve nekako zastrašujuće citirajući zakonske članove, stavove i tačke. Na teret Savetu za elektronske medije stavlja se da u svom izveštaju, koji Vlada nije prihvatila, ne spominje „da je na Hrvatskoj radio televiziji proveden nadzor nad korišćenjem mesečne pretplate temeljem zakona o HRT“ odnosno da HRT nije razdvojio prihode i rashode od javne od onih od komercijalne delatnosti kako zakon nalaže, a Savet ništa nije učinio da ga na to privoli. To je onaj isti razlog zbog koga je smenjen generalni direktor HRT Goran Radman, koji je taj razlog demantovao i čak tvrdio da bi se „neko“ mogao pozvati na ovu tvrdnju Vlade Hrvatske i tužiti Hrvatsku Evropskoj komisiji. Sad Savet za elektronske medije Hrvatske potvrđuje da i nakon više opomena i sastanaka počev od 2012. godine do danas HRT to zaista nije uradio nego je ispunjenje te obaveze odložio za 2017. godinu!

Saša Leković poručuje i da je sledeća na redu HINA, hrvatska nacionalna novinska agencija. „Naglašavam da je prema nekim istraživanjima, čak 50 odsto vijesti koje se pojavljuju u hrvatskim medijima preuzeto od HINA, to dovoljno govori o uticaju na medijski prostor“. Pri tome, Hrvatsko novinarsko društvo priznaje da je dobar deo zakona koje sada u medijskom prostoru finalizira nova vlast, u stvari donela prethodna, te da se ponašanje prema medijima kao izbornom plenu nastavlja i zaoštrava.

Hrvatski medijski slučaj priključuje se bar još jednom u regionu onom makedonskom i potvrđuje dve stvari: da sami političari priznaju da je uticaj Interneta kao političkog informacionog i komunikacijskog kanala sve do rušenja nepoželjnih vlada u najmanju ruku precenjen, ako ne i izmišljen, i da zasad nema vlasti koja ne želi pod kontrolu da stavi medije, po mogućstvu – sve.

Predsednik Hrvatskog novinarskog društva Saša Leković je baš zgodno podvukao da se hrvatski novinari u pomoć Evropske unije ne trebaju nadati!