Sudbina Karamarka zavisi od Dalije Orešković

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }Pošto je Tomislav Karamarko ubedljivo potvrđen na čelu te stranke, u subotu je Milijan Brkić izabran za njegovog zamenika sa fantastičnim 1601 glasom, a ministar kulture Zlatko Hasanbegović je dobio najviše glasova od svih izabranih članova Predsedništva – 1227.

Ali to je što se stranke tiče. Što se Hrvatskog sabora tiče, Tomislav Karamarko na funkciji prvog potpredsednika hrvatske vlade, glasanje o poverenju može izbeći samo ako sam najdalje do 18. juna podnese ostavku. Neharizmatični Karamarko, u svim anketama političar sa najviše negativnih ocena, svoj slučaj prikazuje kao udar na njegovu stranku, vladu, pa i državu. Ali to što će glasanja do tog datuma biti, ne znači da će mu nepoverenje biti i izglasano. Grčevita borba za svaki poslanički glas traje, a političke stranke jedna drugu sa televizijskih ekrana upozoravaju da je kupovanje glasova kažnjivo i podsećaju na slučaj bivšeg vukovarskog gradonačelnika Željka Saba, koji je zbog pokušaja kupovanja odbornika odležao u zatvoru. Da bi Karamarku bilo izglasano nepoverenje potrebno je da za to glasa 76 poslanika. SDP tvrdi da već imaju sigurnih 80 glasova. Ali prema računici Večernjeg lista, inicijator glasanja o poverenju Socijaldemokratska partija Hrvatske zasad može sigurno računati na 60 poslaničkih glasova, dok Karamarku odlučno stranu drže 64 poslanika.

Pošto je čelnik te stranke Božo Petrov u ponedeljak izjavio da će Most nezavisnih lista izaći iz Vlade Hrvatske ukoliko Karamarku bude izglasano poverenje, veruje se da je bitka za 12 poslanika Mosta, koji stoje iza svoga šefa, i pojačana. Trojica su mu ranije otkazala poslušnost. Iako je Hrvatska seljačka stranka članica vladajuće koalicije, njen novoizabrani šef Krešo Beljak istovremeno smatra da sadašnja hrvatska vlada ne odražava demokratsku volju većine, ali da treba da opstane tako što će iz nje izaći Petrov, a ne šef najveće stranke. Ipak veruje se da bi i kod seljaka eventualno i moglo da dođe do nekog preslagavanja glasova.

Stvarno neodlučni su, po oceni Večernjeg lista, dva poslanika HDSSB Branimira Glavaša, osam poslanika nacionalnih manjina i Radimir Čačić. Na njih, i jedne i druge mostovce, kao i na Hrvatsku seljačku stranku mogla bi da utiče odluka Agencije za sprečavanje sukoba interesa, kojoj se povodom afere sa honorarom svoje supruge dve godine primanim od lobiste mađarskog MOL-a obratio sam Karamarko. Na čelu te Agencije je 39-godišnja pravnica Dalija Orešković koja je nedavno, jednim drugim povodom, presudila da je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović u sukobu interesa. Kad je Oreškovićeva, inače udata za sina Slavena Letice, čuvenog savetnika Franje Tuđmana, pre tri godine izabrana da odlučuje o sukobu interesa državnih službenika, njen izbor je bojkotovala tadašnja opozicija, koja je danas na vlasti. Oreškovićeva je tada obećala da se ubuduće, kad su slučajevi korupcije u pitanju, neće dugo čekati pre no što se nešto preduzme. „U Hrvatskoj više ne smiju pod normalno biti prihvaćene izjave 'Tko je jamio, jamio je' ili 'Budala je onaj tko se nije obogatio“.

Oreškovićeva je saopštila da bi institucija kojoj je na čelu do sredine juna mogla da donese odluku da li je Tomislav Karamarko bio u sukobu interesa kad je firma njegove tadašnje partnerke, a sadašnje supruge od 1. februara 2013. do 31. januara 2015. godine primila oko 60.000 evra na ime honorara za konsultantske usluge pružene firmi Josipa Petrovića lobiste mađarskog MOL-a, firme sa kojom je hrvatska država u sporu oko naftne kompanije Ina.

Dalija Orešković je bez svake sumnje pod velikim pritiskom i lične odgovornosti za rasplet događaja. NJen prezimenjak Tihomir Orešković, hrvatski premijer, je, međutim, optimista.

Demonstracije zbog reforme obrazovanja

Zagreb – Danas je Međunarodni dan roditelja i impozantan niz vrlo poznatih građana Hrvatske – biznismen Emil Tedeski, pevačica Gabi Novak, naučnik Ivan Đikić, književnica Snežana Tribuson, najavilo je da će izaći na ulicu da se usprotivi rušenju reforme obrazovanja (!), „reforme nad reformama“ koja bi trebalo da dovede do izlaska politike i crkve iz tog procesa i da podršku radnoj grupi za njeno sprovođenje koja je, na čelu sa do juče nepoznatim Borisom Jokićem, podnela ostavku.