Prema rečniku, reč „trump“ predstavlja alteraciju reči „triumph“ (srp. trijumf, prim. prev.). A pošto se ispostavlja da postoji velika verovatnoća da Donald Tramp, predsednički kandidat SAD, osvoji nominaciju Velike stare partije Abrahama Linkolna i Ronalda Regana, sami sebi dugujemo da postavimo pitanje u kom smislu i za koga on predstavlja trijumf.
Misli se na segment američke populacije koju je razbesneo ostanak Baraka Obame osam godina na čelu zemlje, na grupu koja sada oseća želju za osvetom. A misli se i na supremacističku, segregacionističku žicu belaca, koji teže zaštiti svojih interesa od imigranata, a čiji je zastupnik bivši lider Kju Kluks Klana Dejvid Djuk, čiju je bučnu podršku Tramp prošle nedelje onoliko oklevao da odbaci i za čije biračko telo on možda može da bude izuzetno uspešan ili izuzetno neuspešan kandidat.
Lako se razume smisao kada se pokušava da se ozbiljno shvati ono malo što se zna o Trampovoj platformi, o zemlji koja misli samo na sebe, koja se opasuje zidinama i koja na kraju samu sebe osiromašuje tako što odbacuje Kineze, muslimane, Meksikance i ostale koji su doprineli ogromnom širolikom miljeu koje je najglobalizovanija zemlja na svetu pretvorila u čudesno bogatstvo u Silikonskoj dolini i na drugim mestima.
Ali, kao što je to često slučaj sa Sjedinjenim Državama, u fenomenu Trampa postoji element koji prevazilazi granice američke nacionalne scene. Zatose dolazi u iskušenje da se pita da nije „trampizam“ i preteča, ili možda čak najbolji primer, prave nove epizode u svetskoj politici.
Gledam glavu ovog krupijea iz Los Anđelesa, tog kič karnevalskog izvođača, začešljanog i s botoksom, kako prelazi s jedne na drugu kameru sa stalno poluotvorenim mesnatim usnama – nikada ne znaš da li su ti otkriveni zubi znaci prejedanja i prepijanja, ili da li možda oni nagoveštavaju da ste vi sledeći koje on namerava da pojede.
Slušam njegovo psovanje, njegovu vulgarnu retoriku, njegovu patetičnu mržnju prema ženama, koje u zavisnosti od svog raspoloženja predstavlja kao kučke, svinje ili odvratne životinje. Čujem njegove masne viceve u kojima je obazriv politički jezik gurnut u stranu zarad navodno autentičnog narodnjačkog govora u najsirovijem izdanju – jezik očito o genitalijama. ISIS? Mi nećemo pokrenuti rat protiv njega, mi ćemo im „isprašiti guzice“ Opaska Marka Rubija o Trampovim malim rukama? Ostali delovi (tela) nisu tako mali, „to vam garantujem“.
Onda je tu slavljenje novca u pratnji prezira prema drugima. U ustima ovog serijski bankrotiranog milijardera i iznuđivača novca s mogućim mafijaškim vezama, oni su postali osnova američkog kreda – toliko mnogo mentalne džank hrane pune masnih misli, koja nadvladava slabije kosmopolitske ukuse bezbrojnih tradicija koje su stvorile američku seosku idilu. U epizodi o malim rukama, čak i uvo koje nije izoštreno za delikatnosti te idile moglo je da uhvati (mada u verziji koja je iskvarena strašno niskim nivoom razmene reči) čuveni stih E. E. Kamingsa, američkog Apolinera:“Niko, čak ni kiša, nema tako male ruke.“
Suočeni sa ovim skokom u sirovost i sitničavost, ljudi misle na Silvija Berluskonija, Vladimira Putina i Le Penove – oca i kćerku. Ljudi misle na novu Internacionalu, ali ne komunizma, već vulgarnosti i rasipništva, u kojoj se politički pejzaž svodi na dimenzije televizijske scene. Umetnost debate se degradira u otrcane fraze; snovi ljudi postaju bombastične iluzije; ekonomija poprima oblik grotesknih fizičkih izobličenosti verbalno siromašnih stipsi koje preziru sve koji misle; a težnja ka samoispunjenosti se degradira u jadne obmane zarad novca kojima je podučavao sada nepostojeći Tramp univerzitet.
To je to – Internacionala s velikim I – globalizovana korupcija u društvu međusobnog divljenja Putina, Berluskonija i Trampa. U njima vidimo lice karikaturalnog čovečanstva, čovečanstva koje bira nisko, sirovo, prelingvističko da bi obezbedilo svoj trijumf.
Tu je univerzum obmana u kojem se zaboravu sada prevaziđene istorije izlaže neizvesnost izgnanika, migranata i drugih putnika koji sa obe strane Atlantika grade pravu ljudsku aristokratiju.
Berluskoni je izmislio ovaj svet karikature. Putin je pojačao svoj mačo element. Drugi evropski demagozi to povezuju s najgorim oblicima rasizma. Što se Trampa tiče, on nam je dao svoju kulu, jednu od najružnijih na Menhentnu, s kabastom, derivativnom arhitekturom, s gigantskim predvorjem, sa 25 metara visokim vodopadom da impresionira turiste – skalamerija u staklu i čeliku koju je izgradio Don Korleone od otpadaka u kojoj će se svi jezici sveta zaista stopiti u jedan.
Mada pažljivo. Taj novi jezik više nije jezik Amerike o kojem smo sanjali da će biti večit, Amerike koja s vremena na vreme ponovo udahne život u iscrpljene kulture. To je jezik zemlje „sa mudima“ koja je rekla zbogom knjigama i lepoti, koja meša Mikelanđela sa italijanskim modnim brendom, i koja je zaboravila da niko, pa čak ni kiša, nema tako male ruke.
Autor je jedan od osnivača pokreta Novi filozofi
Copyright: Project Syndicate, 2016.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
