Trka „japanaca“ na baterije

U tekstu objavljenom u Fajnenšel tajmsu, analitičar Džnatan Soubl piše o rivalstvu na japanskom tržištu hibridnih automobila. Duže od jedne decenije, Tojota dominira tržištem hibridnih vozila, i to ne samo u Japanu. Informacija objavljena u maju ove godine, da je globalna prodaja „tojote prius“ premašila brojku od milion, prst je u oko svetskoj automobilskoj industriji. Kojim pravcem će japanska konkurencija krenuti, predvođena Hondom, koja već godinama duva za vrat Tojoti na japanskom tržištu? Odluke o uvođenju novih tehnologija Honda sprovodi ne baš previše efikasno, ali u narednom periodu, Honda će biti najveći konkurent i izazivač Tojote.
Kako je sve počelo?
Pre petnaestak godina, tačnije 1993. godine, administracija predsednika Klintona, sponzorisala je PNGV desetogodišnji projekat razvoja porodičnih automobila sa niskom potrošnjom goriva, u koji su bili uključeni svi američki proizvođači automobila. Novac za finansiranje projekta obezbedila je vlada. Ni jedan ne američki (japanski) proizvođač automobila, nije dobio dozvolu za učešće u tom projektu. Svi japanski proizvođači prisutni u SAD, bili su osamdesetih godina primorani na ugradnju više od 51 odsto delova američke proizvodnje u svoje automobile proizvedene u Americi, jer to je bio preduslov za dobijanje statusa američkog proizvođača. Suočeni sa odbijanjem učešća u projektu, u Tojoti su odlučili da se oslone na sopstvene snage pa je tako, već 1997. godine, Tojota je izbacila hibridni model „prius“, koji se uporedo pojavio i u Americi i u Japanu. Hibridni, znači da automobil ima i klasičan benzinski motor i elektro motor. Koji će se motor koristiti za pogon vozila, zavisi od načina i uslova vožnje. Promena motora u za pogon je potpuno automatizovana i o tome vodi računa sam automobil. Glavne prednosti hibridnog pogona su, nulta emisija štetnih gasova kada se za pogon koristi samo elektro motor, drastično smanjena potrošnja goriva u uslovima gradske vožnje, veoma visok ukupni obrtni moment motora. Što se tiče započetog projekta koji je finansirala američka vlada, obustavljen je 2001, Bušova administracija je zamrzla donacije za PNGV, i dotok novca je prekinut. Iste godine počela je i prodaja „priusa“ u Evropi. Trenutno, ceo svet se suočava sa enormnim povećanjem cena nafte, pa samim tim, pitanje tehnologije budućnosti, koja nije više tako daleko kako se činila, postaje više nego goruće. Svetska automobilska industrija suočava se sa, čini se, jednim od najvećih izazova do sada. Pritisak je velik, ulog još veći. Primer japanskog tržišta veoma je slikovit. Prema rečima Džonatana Soubla, japanski proizvođači krenuli su u bitku kako bi izašli iz senke Tojote. Predsednik Honde, Takeo Fukui, nedavno je izjavio da njegova kompanija ulaže maksimalne napore u lansiranje nove generacije hibrida početkom sledeće godine. Honda planira da obnovi verziju svog, do sada jedinog hibridnog vozila u ponudi, „civic“ hibrida, koji je do sada prodat u 52.000 primeraka. Takođe, u planu je lansiranje novih vozila razvijenih na bazi Fit subkompakta, poznatog kao „džez“ u Evropi i CR-Z koncept sportski automobil. Treći proizvođač na tržištu, Nisan, najavio je da će u saradnji sa svojim partnerom Renoom, do 2010, lansirati električno vozilo u Japanu i Americi, a u ostatku sveta do 2012. Analitičari kažu da je Nisanov ulog prilično veliki, imajući u vidu plan da preskoči jednu stepenicu u razvoju. Osnovni problem, a to je razvoj dovoljno jake, jeftine a dugotrajne baterije, postavlja se pred sve proizvođače, bilo da je reč o hibridnim ili čisto električnim vozilima. Zato će uspeh za Nisan zavisiti od rešenja problema koji se do sada nametao kao najveći i najznačajniji u pogledu razvoja i primene hibridne tehnologije. Micubiši radi na električnoj verziji malog auta.
Honda se, kada je reč o baterijama, oslanja na sopstvene snage, gde je u osetnoj prednosti u odnosu na Tojotu kojoj je partner Panasonic. Jedna od osnovnih dilema je veličina hibridnog vozila koje pokreće baterija, tj, njegova maksimalna težina. Toyota je najavila da će čitava ponuda njenih vozila biti raspoloživa u hibridnoj verziji do 2020. godine, dok je Honda ograničila tu ponudu na manja vozila. Hondini inženjeri su odlučili da je granica za isplativost i upotrebljivost takvih vozila negde na granici između „civica“ i „akorda“. Dok Toyota razmatra prelazak sa nikl-metal na litijum-jonsku bateriju, Honda je skeptična prema primeni liijum-jonskih baterija koje su danas u masovnoj primeni u lap-top kompjuterima i mobilnim telefonima i planira da se drži proverene varijante, pre svega, zbog smanjenja troškova. Istovremeno, japanski proizvođači elektronike pomažu evropskim konkurentima. Sanio je potpisao ugovor o saradnji sa nemačkim VW na razvoju litijum-jonske baterije za primenu u novoj generaciji vozila koje će pokretati struja.
Pre 10 do 15 godina, sigurnost je bila ovako visoko na lestvici aktuelnih problema globalne automobilske industrije. Sigurnosne karakteristike vozila određenih proizvođača, izazvale su nekoliko velikih skandala i slučajeva iz kojih nije bilo lako izaći bez ožiljaka ali pouke su izvukli svi i veoma brzo, nije bilo više dileme oko primene uvedenih sigurnosnih standarda. Japan je samo jedno od bojišta na kojima se vodi borba za ubrzanje razvoja vozila sa smanjenim emisijama štetnih gasova i minimalnom potrošnjom goriva, izazvana rastućim cenama nafte i pooštravanjem ekoloških regulativa. Lutanje u istraživanju alternativnih pogonskih goriva, moraće biti svedeno na primenjiva rešenje a čini se, veoma brzo, bićemo svedoci sve veće primene i komercijalizacije vozila na alternativne pogone. U kom će pravcu otići hibridna tehnologija, sada je teško predvideti. Tojota je neosporno u velikoj prednosti nad konkurentima, ali će na kraju, od te trke, svi profitirati. Cena i limitirane rezerve fosilnih goriva su sigurno jak podstrek za sve takmace u trci na baterije, ono što je za nas ipak najbitnije je to da ova automobilska trka ne zagađuje našu okolinu.