Nema vlade, ima Vučića

Osladilo se Vučiću da drži potencijalne kandidate u neizvesnosti – da li će dobiti poziv da budu deo vlasti, ili ipak ne. Ostavio ih je tako da se javno sramote slanjem udvoričkih poruka. To šlihtanje je, razume se, karakteristično i za takozvano normalno stanje, kamoli ovo vanredno, koje traje već dva meseca. Novinari Danasa već dva meseca unazad pitaju ministre bivše vlade, kao i one za koje se, iz ko zna kojih više izvora, spekuliše da bi mogli da dobiju taj „najvažniji poziv u životu“ – ima li nekih novosti, da li je telefon konačno zazvonio… Kako je vreme odmicalo odgovori su poprimali zajedničke karakteristike koje bi se mogle sažeti u rečenici: „Ma, kakvi…“. Na pitanje: „A kada očekujete?“ – odgovor se sažima u pitanje: „Reci ti meni. Ko to zna, osim njega?“

To iznurivanje političkih saradnika i prijatelja, kao i onih koji bi to voleli da budu, pokazalo se kao vrlo prijatna društvena atmosfera za mandatara Vučića. U suprotnom, prekinuo bi agoniju i formirao vladu. Drugi aspekt ove situacije u vezi sa formiranjem vlade mogao bi se posmatrati sa omiljenog političkog stanovišta u ovdašnjoj javnosti – borba Rusije protiv Amerike i Evropske unije za prevlast. I tu Vučić, naravno, profitira. Odnosno, misli da profitira. Jer, što se više o tome priča – da Rusija, s jedne, i SAD i EU, s druge strane, pritiskaju premijera i pokušavaju da ga privole na svoju stranu, to on dobija više prilike da pred građanima objašnjava kako na njega niko ne može da utiče, kako niko ni ne sme da mu se obrati takvim tonom, jer svi znaju sa kim imaju posla. Ceo svet zna da sa Vučićem tako ne može da se razgovara!

I na kraju, navedimo onaj sumorni aspekt razmatranja problema, koji remeti gore navedene prigodne uslove za samopromociju premijera – a to su ružne posledice činjenice da vladu još nije formirao koje se direktno odnose na najobičniji život najobičnijeg čoveka. Građani ne mogu da budu korisnici mnogih usluga države koju finansiraju jer nema vlade. Ima samo Aleksandra Vučića.