Odgovornost i licemerje

 Posebno među đacima kojima je tih dodatnih pola boda bio jezičak na vagi zbog koga su ostali ispod crte u srednjim školama koje su želeli da upišu.

Postupajući po žalbi roditelja koji su smatrali da su im deca oštećena jer su zadatak rešila kako ih upućuje zbirka, Janković je zatražio reviziju testova, novo bodovanje i upis učenika u željene srednje škole, ali bez diranja statusa onih koji su to pravo već ostvarili.

Iz Ministarstva prosvete i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji je izdao pomenutu zbirku i sastavljao testove za malu maturu, stižu najave da Jankovićeva preporuka ne može da bude prihvaćena. Ne samo jer bi time zakon bio prekršen već bi se srušio celokupan upis u srednje škole. Ako Ministarstvo smatra da je cela situacija čista, zašto se odmah nije oglasilo, umesto što ćuti i odgovornost prebacuje isključivo na Zavod? Zašto nije reagovalo u junu kada su upisne komisije bile zatrpane prigovorima roditelja već se ponašalo kao da sa upisom u srednje škole nema ništa? Zavod kao institucija je podređen Ministarstvu i bilo je logično da je prosvetna vlast zatraži odgovornost i sankcije za one koji su načinili propust. I sam Zavod trebalo je tako da postupi, umesto što su lakonski poručili da se fizika ne uči iz zbirki, da se, eto, greška potkrala, ali da su krivi đaci što su se slepo držali rešenja, umesto da uoče propust i da ih o tome obaveste.

Tačno je da su zadaci na završnom ispitu nepoznati, da zbirke služe za vežbanje, ali je takođe tačno da su u moru slične literature samo Zavodove zbirke preporučene učenicima. Roditelji su ih kupili, uvereni da one sadrže tačne podatke, od čega su mnogi zaradili. Najmanje što su odgovorni za propust mogli da urade je da vrate skupo naplaćene honorare.

Umesto svega toga, nadležni su decu stavili na stub srama i nazvali ih „bubalicama“ jer su poverovala onome što piše u zvanično odobrenim zbirkama, koje niko nije osporio. Ispali su krivi đaci što su neka rešenja (u zbirci ima više od 400 zadataka) memorisali, ali nije kriv sistem što decenijama podstiče reprodukciju kao dominantan način učenja. Prosvetne vlasti ne čine ništa da se to promeni, a spočitavanje đacima što rade onako kako većina nastavnika od njih traži, u najmanju ruku je licemerno.