Vidimo se u čitulji

Saglasan sam da shodno svojim materijalnim mogućnostima svaki građanin mora da podnese deo tereta državne fiskalne stabilizacije.

Međutim, ona prethodno nije utvrdila socijalnu kartu penzionera koja bi morala sadržati sledeće elemente: starost, broj članova porodice, prihod po izdržavanom članu domaćinstva, troškove zbog nerešenog stambenog pitanja i sl. Da ne nabrajam činjenice da bogati postaju sve bogatiji, jer država nije sposobna da usvoji poreski sistem koji bi bogate prisilio da plaćaju porez shodno svom bogatstvu.
Slušam ovih dana da naše „zlatne medalje“ očekuju najveće nagrade u svetu ali da li je to moralno prema poreskim obveznicima, penzionerima i drugima koji jedva uspevaju da podmire osnovne životne potrebe.

Gledao sam nedavno kako na žurkama mnoge „zvezde“ od obožavalaca dobijaju enormne napojnice, žive glamurozno. Niko ih ne oporezuje jer država nema mehanizme da ovu oblast ugradi u poreski sistem. Najlakše je državi da oporezuje penzionere kojima je penzija njihova jedina imovina i u Fondu imaju tačnu evidenciju iste.

Da paradoks bude veći, država (radi se o vojnim penzionerima) mi je umanjila penziju iako mi duguje zakonski utvrđenu penziju već osam godina i koristi sva nezakonita „pravna“ sredstva da sudske procese produži, kako bi što manje nas doživelo pravdu.

Sve ovo utiče da mi prinudno štedimo na štetu svog oronulog zdravlja (ne kupujemo neophodne lekove, zdravu hranu i druge potrebe neophodne starim licima, prisiljeni smo da druge molimo za neke usluge, što ne može ići u nedogled bez određene kompenzacije).

Aferim otadžbino! Činiš sve da nas stare penzionere vidiš u čituljama. Tako ćeš poboljšati svoje finansije (bez obzira na suficit u budžetu) na teret onih koji su nesebično ceo svoj život žrtvovali za našu zajedničku slobodu. To možemo da razumemo kao „zahvalnost“ svoje domovine.

Branko Gulan, vojni penzioner, učesnik NOB-a