Pregled štampe

Pravo da vam kažem, ne znam šta da vam kažem. I ista i nije ista. Što će reći da je za sada u takozvanom VD stanju – a koliko će ono potrajati ne zna se – pa ćemo tek kada zasedne novi glodur/ka (ili kad se Smajlovićka vrati, što nije isključeno) znati u kom će pravcu krenuti „najstariji dnevni list na Balkanu“. Niko od Politike ne očekuje ne znam kakvu „liberalizaciju“, niti bi ta liberalizacija bila nešto dobro, Politika je od samog početka – bez obzira na levičarski bekgraund njenih osnivača – bila koncipirana kao umereno konzervativno i umiveno nacionalno glasilo i takva je, uz razumljive ustupke duhu vremena, pregurala i period socijalizma, da bi sa usponom Miloševića doživela sunovrat od koga se još uvek oporavlja, a ostaje nam da se nadamo da će taj oporavak biti uspešan.

Jeste ovo doba dominacije masovnih, vizuelnih medija, ali upravo onako kao što se u belosvetskim vojskama uz pametne bombe još uvek duže i bajoneti (ne može se pametnom bombom otvoriti mesni narezak), tako i (preuranjeno) otpisani štampani mediji daju osnovni ton u javnosti. Svakovrsne dubare se najefikasnije puštaju u promet pomoću senzacionalističkih novinskih naslova, televizije to tek posle propuštaju kroz šake, jer, pazite, ma koliko televizije nisko pale, ipak je (doduše iz nejasnog mi razloga) još uvek nemoguće zamisliti situaciju da na nekom od „nacionalnih dnevnika“ najavljivačica pročita vest: „Starleta Marija pokazala međunožje lideru opozicije koji je pritom nosio zlatni rolex kupljen od para otetih od srpske sirotinje.“

U novinama to se može a, ukoliko nameravaš da prodaš koji primerak, sve više i mora. Nije to promaklo Ocu Vučiću, koji, uprkos tome što se povazdan ne skida sa svih raspoloživih televizija, ne odriče senzacionalističke logističke podrške DJV-ovog Informera. Ne trčite pred rudu, nije mi namera da vodim krstaški rat protiv tabloida, smatram štaviše – višekratno sam pisao o tome – da tabloidi, ma koliko gnusni bili, najobjektivnije izveštavaju o stanju naše realnosti, tema naše današnje kolumne je kako u životu održati i osnažiti dva solidna dnevna lista – Danas i Politiku – i jednu umerenu žutaru, moju omiljenu – Blic. Smajlovićka je često znala da se posprdne sa Danasovim tiražom, ali sam od dobro obaveštenih izvora iz Politike čuo da ni tiraž najstarijeg dnevnog lista na Balkanu nije bio bogzna koliko veći, a takođe čujem da ni Blicu ne cvetaju ruže tiraža. Može li se tome stati na put! Može! Pogasite ajfone, tvitere, instagrame, krenite stopama deda i očeva, počnite da kupujete novine i da ih ujutru uz kafu čitate u kafanama, pa to posle komentarišite uživo sa prijateljima. Svaka buka – kao i čudo – prođe za tri dana.