Šta se promenilo u Politici?

Šta se izmenilo njenom ostavkom? Nema više sjajne Danice Popović, a povukao se i povremeno surovo oštar ekonomista Boris Begović. Za još neke stalne kolumniste ostaje da se vidi koliko će im trajati letnji odmor.

Ekipu „političkih analitičara“ čine ljudi koji sve sličnije misle. Razlike su se svele na to što neki direktno deluju kao partijski pi-ar poslenici, a neki su vidno obezubili. Pandan im za sada čine ugledni Politikini penzioneri (Jakšić, Stojadinović). Koliko još dugo? Ostao je lucidni i nadahnuti Petričić. Srećom, teško je maknuti političkog karikaturistu svetske reputacije.

Udarna tema postaju genetski modifikovani organizmi (GMO), o kojima se piše na četiri strane. Potrebno je, naravno, uvažiti strahove protivnika GMO, ali makar radi formalne objektivnosti valjalo je bar u nekom ćošku dopustiti da se oglase i pristalice ove „novotarije“. Koliko milenijuma, recimo, čovek koristi sličan pristup u voćarstvu i stočarstvu? Da li je kalemljena šljiva genetski modifikovana? Zna li se koliko je miliona života spaseno zahvaljujući tzv. zlatnom pirinču, vitaminski obogaćenom u genetskoj laboratoriji? I, iznad svega, zašto Amerikanci i mnogi drugi narodi na taj način svesno ugrožavaju (ako je to zaista ugrožavanje) svoje građane? Veća važnost od GMO pridata je jedino hrono ishrani. Više od pet strana, posvećenih toj temi, Politika verovatno ne bi odvojila ni za ulazak Srbije u rat. S naslovne strane saznajemo da je reč o „hrono šizmi“ i da je jedna od dve naše građanke uključene u sukob patentno zaštitila „svoju metodu“ (naravno, bez ikakvog istraživanja i naučnog dokaza o njenoj valjanosti).

U Politici se nedavno oglasio nekrunisani srpski kralj šunda i kulturnog sunovrata Željko Mitrović (da li se sada priprema i čelnik „Informera“?). Moguće je da bi i gospođa Smajlović pustila njegov tekst, ali nikako bez redakcijske obrade, praćene kritički intoniranim komentarom. Puko intelektualno praznoslovlje sada bi predstavljalo nagađanje da li bi se ona Mitrovića suprotstavila zbog ličnog poštenja, profesionalne odgovornosti, lukavosti, inteligencije ili sposobnosti predviđanja budućnosti. Bitno je da bi postupila drugačije (i odgovornije). Naknadna pamet nam kazuje da je Smajlovićka ipak održavala prihvatljiv odnos između idealnog i realnog. Po svoj prilici čak hrabrije nego što se moglo i smelo.

Autor je lekar, penzionisani profesor univerziteta