Hop, hop, hop … preskok

Ni važnijeg, ni težeg. Prvu su „dežurni hroničari“ prozvali „ona žena“, jer je bila tiha, neprimetna i ćutljiva. Retko se, i saobrazno značaju i problemima svoga resora, nedovoljno „ukazivala“. Uglavnom je ćutala. Kao da nije znala da je u Srbiji manje bitno (često nebitno) šta i kako radiš, već kako se emituješ na naslovnim stranama i drugom dnevniku RTS-a. Bez (auto)marketinga, epilog se mogao predvideti. U novu vladu „rasta i spasa“ nije reizabrana „ona žena“.

Zato jeste njena koleginica sa početka teksta, naša glavna junakinja. Koja baš ume da se „emituje“. Ista ona „dežurna gunđala“ su je prozvali ministarka „hop, hop, hop… u mestu“. Od mnogih viđenih i zapisanih, tri „hopa“ su ostala „hit“. Prvo je, uz veliko odobravanje „stručne javnosti i narodnih masa“, tvrdila da je nezamislivo i ponižavajuće da u jednoj maloj zemlji postoje dva posebna javna preduzeća za auto-puteve. Za mesec dana će se JP „Koridori“ pripojiti JP „Putevi Srbije“. Nema više politike, samo ekonomičnost i produktivnost. Od ovog „hopa“ prođoše skoro tri godine. Trideset puta po onaj „jedan mesec“. Sada, ne samo da postoje oba JP i oba tadašnja direktora, nego više niko, pa ni ministarka, ne pominje fuziju. Slično kao što je još ranije, tada kao ministarka energetike, tvrdila, da tamo gde ona „ministruje“ nema partijskih kadrova, i da će ekspresno smeniti direktora JP „Srbijagas“. I to se danas više ne pominje. Tada reče i da ugovor o prodaji NIS-a, braći Rusima, ni blizu nije „bratski“. Već na našu štetu. Zato će biti preispitan. Ostade samo još jedan „hop“. Skoka ne beše, niti će ga biti. Sve je isto, samo ministarke nema. Avanzovala (?) u „vladi spasa“.
Ovih dana je uvela novu disciplinu. Hop, hop, hop… preskok. Povodom probijanja ugovorenog roka (sredina avgusta) ministarka obišla deonicu LJig – Preljina na Koridoru 11. Onu koju, bez javnog tendera, na osnovu međudržavnog ugovora na kredit grade Azerbejdžanci. Umesto da se u vreme najjeftinijih kamata u istoriji sveta i ekonomije raspiše tender za dugoročni kredit, a zatim tender za izvođenje radova sa koliko je to moguće preferencijalnim uslovima za domaće putare. Koji su, širom belog sveta, stekli visoke putarske reference. Ovako, posao dobiše stranci, a naši „podizvođačke mrvice“ i perspektivu stečaja i bankrotstva.

Elem, ministarka zbog kašnjenja i navodnih propusta na izgradnji tunela izgrdila podizvođače. Šta vi mislite. Ne možete ovde učiti. Nema ništa džabe, sve se plaća. Dobićete 60 miliona evra (od ukupno preko 300 – primedba DV). Ne tvrdim ja da sve znam, zato vodim četiri vrhunska, iskusna inženjera, koji mi sve sugerišu. Odmah se vidi da nisu vrhunski (već verovatno „napredni“). Pa ne primetiše da je ovo borba Davida (devastiranih domaćih podizvođača) protiv Golijata. Iako je po zakonu, pravdi i moralu, „najveći“ mogao samo da napada „sledećeg najvećeg“. A to su JP „Koridori Srbije“, kao formalni investitor, ispred Republike Srbije. Ni investitor nema ništa za podizvođačima. NJihov jedini sagovornik (isto kao i ministarkin, kao predstavnika države kao suštinskog investitora), može biti samo izvođač Azvirt. Umesto da odgovaraju zbog kašnjenja i eventualnih propusta, ministarka ih nahvali. Oni su super, ali naši sve kvare. Čak i da su krivi, ministarka sa njima nema ništa. Ako je neko kriv, može biti samo izvođač sa kojim (a ne sa podizvođačima) investitor ima ugovor i valjda „zaštitne klauzule“ za slučajeve kašnjenja i propusta. Uglavnom, ovaj najnoviji slučaj pokazuje da je ministarka „napredovala“. Do sada nije, ali sada preskače.

Naše naravoučenije i dobronameran savet jeste isti kao u ranijim kolumnama „putarska je tuga pregolema, posla ima, naših nigde nema“. Na greškama se uči. Ali ako opet i sledeće deonice Koridora 11 dobiju, kako je već najavljeno, stranci bez tendera, onda je to već tendencija. Da se dokusure naši putari. Mada, mnogi tvrde da su stranci idealni za „mito i džep“. Država plati, oni „toliko i toliko“ na račun u inostranstvu. Sve nevidljivo i „čisto“, ali i pare na broju. Kod naših bi se sve moglo videti i „uhvatiti“. Što bi onda rizikovali. Zato je profesorka ministarka na potezu. Da stvarno „skoči“ i ublaži „putarsku tugu pregolemu“.

*Autor je ekonomski analitičar