Pravda za Nenada Golijanina

To je čista zamena teza. Jer ako je već ta, kako nadripatrioti kažu „takozvana“ država Kosovo, primljena u članstvo Svetske odbojkaške porodice, koga onda predstavlja takozvani Odbojkaški savez AP Kosova i Metohije u srpskoj odbojci?

Gde je ta teritorija na kojoj taj Savez deluje? Koji su to klubovi registrovani u tom Savezu i odakle su i gde žive ti ljudi koji ga vode? Znam da će branioci srpskog Kosova reći da to piše u Ustavu, ali u najvišem pravnom aktu takođe piše da je privatna svojina neprikosnovena, pa se opet bespravno ruše privatni objekti u Savamali makar bili i barake. Napad na Nenada Golijanina zapravo je još jedan dokaz u prilog moje višegodišnje tvrdnje, da pravna akta sportskih i mnogih drugih društvenih organizacija u Srbiji počivaju na delegatskom principu jer potiču još iz doba samoupravnog socijalizma. I još gore. To je ta bespoštedna politizacija i privatizacija svega postojećeg, pa čak i sportskih organizacija koje su po difoltu, nevladin i nepolitički sektor. Ta lažna svakodnevna verbalna borba za Kosovo, jer kao što smo prošle nedelje videli i sportske kladionice vode Kosovo kao srpsko, povod je da još jednom razmislimo o prirodi i karakteru svih naših, a posebno aktuelne vlasti. Jer vlastodršci već decenijama građanima Srbije zagorčavaju, umesto da promenama zakona i propisa, olakšavaju život.

Naša vladajuća politička kasta u svakodnevnom obnašanju vlasti drži se izgleda načela: „Šta nam vredi da budemo bogati ako oko sebe nemamo siromahe koje ćemo gledati sa visine“. Ti nečasni ljudi svakodnevno koriste institucije države, da bi poput pravih lihvara, bukvalno otimali građanima novac iz džepova, praveći strašne kolektivne i pojedinačne tragedije. Protivustavnim smanjenjem plata i penzija ljudima, uništavanjem njihove imovine, povećanjem starih i uvođenjem novih poreza na sve i svašta, oni bukvalno pljačkaju sve nas trasirajući tako put kolektivnoj tragediji države i građana. Sve je to posledica uzurpacije i privatizacije izvršne, zakonodavne i sudske vlasti koju je napravio vrhovnik te naše političke kaste. On bi prvi morao da zaštiti Nenada Golijanina, jer je kao prvi potpredsednik Vlade 2013. godine stavio svoj paraf na sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Tim sporazumom se Srbija obavezala da se neće protiviti, niti sprečavati učlanjenje Kosova u međunarodne ne samo sportske organizacije. Ako je Golijanin svojim uzdržavanjem od glasanja „izneverio državne i nacionalne interese“ kako se kaže u saopštenju fantomskog Odbojkaškog saveza Kosova i Metohije, onda je sporazum iz Brisela „veleizdaja države i nacije“. Zašto onda gospodo ne tražite ostavku i od Aleksandra Vučića?

Autor je urednik emisije „Sportska galaksija“