Baba Draginja i Saša Radulović

Moja pokojna baba razvlačila je testo za kore najmagičnijim pokretima na svetu koji su počinjali oklagijom a završavali se babinim ritualnim hodanjem oko stola preko kojeg bi se vremenom rastegla kora, istovremeno i tanka i prozirna i nepokidiva tako da je baba svako malo, hvatanjem njenih rastegnutih krajeva, rastanjivala koru bacajući je uvis, a ona se u talasima vraćala na sto tanja i pokornija od svile.

Izvesni Klanšček nema baš nikakve veze ni sa korama moje najdraže i najmagičnije babe, podjednako kao ni sa pokretom Dosta je bilo. Otkud sad da pišem o nečemu što baš nikakve veze nema jedno s drugim? Otud što je to postao trend. Spajaš nespojivo, uzimaš delove prošlosti koji ti odgovaraju (a meni baš odgovara da se sećam svoje babe Draginje), pa ih ređaš baš onako kako tebi odgovara da bi na kraju izazvao senzaciju kod gledalaca i čitalaca onakvu kakva ti odgovara i podmetnuo kukavičije jaje, ili zaključak, sasvim svejedno.

Mediji koji su se dohvatili Klanščeka postupili su kao moja baba Draginja sa brašnom i testom. Razvučeš malo po jutarnjem, popodnevnom i večernjem programu Pinka, razapneš u vestima, još ga malo promuljaš po tabloidu, rastanjiš na naslovnoj strani. Naravno, daleko je to od magije koju je moja Draginja stvarala, ovde je oklagija prosta, brašno ukvareno, testo se cepa, ali princip je isti, mada se umesto mirisa razleže nešto neopisivo suprotno.

Izvesni Klanšček bio je do pred izbore zaista član pokreta Dosta je bilo na Vračaru. Bio je i vredan, trčao tamo-vamo noseći letke, hvalio se u lokalnoj teretani da je glavni u pokretu, pokušao je čak i da piše neke tekstove o malverzacijama u Poslovnom prostoru, ali kako nije uspevao da nabavi dokaze za tvrdnje, oni nisu prolazili, on se malo nervirao, ali nema veze, grabio je dalje ka ambiciji da postane i zvanični zastupnik liste Dosta je bilo. Sve je učinio da ostvari svoju ambiciju, pa je čak i listu sastavio sam, naravno sa svojim imenom na prvom mestu. Prevarant otkriven, isključen, tačka. E nije tačka, tu je tek otpočela sjajna karijera i ostvarivanje ambicije nesrećnog Klanščeka zajedno sa njegovim glavnim dokazom, falsifikovanom listom vračarskih odbornika sa njegovim imenom na broju 1.

Postao je zvezda tabloida i Pinka i sličnih. NJegova priča je smešna – izmislio je da je član pokreta Dosta je bilo i dosetio se da traži smenu Saše Radulovića. Vrlo prigodno su usledili naslovi tipa čelnici pokreta sa Vračara traže smenu lidera DJB, grupa nezadovoljnih članova DJB isteruje Radulovića, čak i naslov u jednom tabloidu da poslanici DJB smenjuju Radulovića. Tako bi i moja baba mogla da traži Radulovićevu smenu i kladim se da bi to veštije uradila od ovog nesrećnika samo da su mediji veštiji i maštovitiji. Ali za neku godinu će, kako su krenuli, dostići i taj nivo, citiraće moju babu koja će sa više kredibiliteta tražiti Radulovićevu smenu. Jedva čekam.

Bašibozuka se namnožilo u medijima i oko njih da im se ni broja ne zna, a bogami i imena su potrošna pa ih ne vredi ni pamtiti. Izmešali su istinu i laž, pogane kriminalce i akademike, pristojne ljude uvukli u silikone sa šljokicama, premetnuli ludost u pamet, nasilje u gospoštinu. Više niko ne zna ni šta se događa ni šta se sprema, samo se širi nesnosna smrdljiva magla oko svega i ne može pristojan čovek da se snađe i izbori sa budalaštinama. I ono malo pristojnih medija čini se da gubi tlo pod nogama.

Posao u medijima nikad nije bio gori od kad su „klanščeci“ postali zvezde političke farme. Pitanje je da li će bilo ko od tih preostalih pristojnih da se zamisli nad konstatacijom Dejana Mijača koju sam danas pročitala „Svaka od informacija koja dođe do javnosti je laž. Sve ono što se ponudi javnosti je manje ili više laž – paketi ili paketići za javnost“.

Autorka je slobodna novinarka i savetnica za medije Saše Radulovića