Premijerovi javni radovi (2)

Da se neophodni ekonomski multiplikator, zove „premijer.“ Svaka tri meseca u drugi region. Sve po termin planu. Da se organizuju javni radovi, okreče fasade, srede dečiji vrtići, vojne kasarne, škole i domovi zdravlja, okrpe stari i naprave novi putevi, pripreme nove investicije za svečano otvaranje. I zaposli na najmanje tri meseca, najmanje sto nezaposlenih. U naredne tri i po godine u 12 regiona. Svakom regionu premijer „daruje“ po 2 milijarde i tako za tri i po godine kompenzuje po 4 i po milijarde, koliko se svake godine, po novom zakonu, „lokalu“ manje vraća poreza na zarade. Finale u Beogradu na vodi, kao premijerovom najvećem javnom radu.

Mada je premijer nedavno izjavio da ne čita „tabloid Danas“, očito ga ipak čita. Ili mu je neko „došapnuo“ našu ideju. Prihvatio je osnovni koncept, uz određene korekcije. Mi smo predlagali Novi Pazar a premijer je kao sledeću destinaciju odredio Kraljevo. Tamo je „javni rad“ verovatno već počeo.

Onda se desilo glavno iznenađenje. Samo što su se vratili iz Niša, ceo karavan je otišao u Novi Sad. Na zajedničku sednicu dveju vlada. Posle trinaest godina. Kako istakoše portparoli obe vlade. (By the way, odmah su protestovali „žuti“, tvrdeći da su i oni zvali premijera na „zajedničku sednicu“, ali se nije odazvao. Zlosrećna „vertikala“). O svemu se „složili i umnožili“. Vojvođani nisu kao Čanak lamentirali „vratite nam naše novce“. Ništa nisu tražili, jer su sigurni da im premijer ništa neće zakinuti. Toliko i takvo poverenje, premijer je nagradio sa dve milijarde dinara. Da Novi Sad ne zaostane za Nišem. Dogovoriše se i o mnogim novim kapitalnim infrastrukturnim projektima. Biće pruga, autoputeva i fabrika. Investitori „čekaju“. Glavnog premijera da odvoji pare za subvencije, pokrajinskog da pripremi projekte i dozvole. Najvažnije je da je posle toliko godina „mraka“, najzad uspostavljena „vertikala“. Sada će sve munjevito da „krene“. Neka se pripremaju TV ekipe i naslovne strane, zadužene za snimanje autobiografije premijera.

Tako dođosmo do najnovijeg paradoksa. Dok su u svim zemljama, pokrajine uvek nezadovoljne svojim statusom i svim sredstvima traže više „para i prava“, sve do secesije i samostalnosti, Vojvodina odjednom postala „meka i umiljata“. Od Statuta, Zakona o finansiranju i onih famoznih „7 posto“, samo što ne mole da se vrate „pod Beograd“. Što da troše pare za svoju posebnu administraciju, kad „premijerova“ radi non-stop. Svemoćna „vertikala“. Eto i recepta za Kosovo. Umesto „mučenja“ sa briselskim sporazumom, napraviti „vertikalu“ i oživeti „preambulu. Pa posle recept izvesti Španiji(Baskija), Ukrajini(Krim), Rusiji(Čečenija) i mnogim drugima koje „muče“pokrajine.

Šalu na stranu. Nijednog trenutka ne dovodeći u pitanje „premijerove javne radove“, koje je naša kolumna predložila i koncipirala, moramo da budemo tužni zbog stanja naše decentralizacije. U koju se svi kunu. Na rečima. Dok se „na delu“, ona pretvorila u potpunu i bezuslovnu „beogradizaciju“. Poput ovih poslednjih, niškog i novosadskog primera. Umesto da odgovara na pitanja o „reformi“ sadašnjeg centralizovanog modela vlasti, premijer grdi ili hvali. Po principu – kakve skupštine i odbornici. Samo ste meni i „vertikali“ odgovorni.

Zato premijeru predlažemo da u okviru budućeg javnog rada, umesto pohvala i pokuda(ima „lokal“ svoje organe) sprovede javnu raspravu o stvarnoj decentralizaciji. Na primer, da testira predlog naše kolumne, više puta ponavljan i apsolviran. Na vrhu savezna skupština i vlada, na dnu lokalne samouprave(opštine i gradovi). U sredini, kao drugi(srednji) nivo vlasti, 3 ili četiri pokrajine. Vojvodina, Beograd i jedna ili dve pokrajine „ostatka“ Srbije(Šumadija i Zapadna Srbija sa administrativnim centrom u Kragujevcu i Južna i Istočna Srbija sa centrom u Nišu). Svako sa svojim parlamentima, funkcijama i izvornim prihodima. Možda opet i sa „preambulom“. Ako novi Ustav tako utvrdi. Zato predlažemo da premijerovi javni radovi, kao prvu tačku uvrste javnu raspravu o budućoj decentralizaciji. Na kojoj bi bili zabranjena „uvlačenja“, poltronstva i „vertikalni“ hvalospevi. Pravo na reč treba da imaju samo oni koji imaju neki predlog ili kritiku sadašnjeg modela teritorijalne organizacije. Inače, džaba ćemo krečiti(fasade, škole i bolnice). Pre ili kasnije, ponoviće nam se Kosovo.