Međunarodni dan nestalih premijera

– Šefe, našli smo zolju! Atentat! – vikao je Stefanović.

– Olju!!! Jesam li vam ja rekao da će ta veštica kad-tad pokušati da me likvidira! Luda žena, keve mi! – vikao je premijer, uzbuđeno.

– Ne Olju, zolju! – vikao je Stefanović, takođe uzbuđeno.

– Jeste li je pitali kako se preziva? – vikao je premijer, veoma uzbuđeno.

– Kako se preziva zolja!? – zapanjen je bio Stefanović: „Ali šefe, zolja nema prezime! Zapravo, nijedan ručni raketni bacač nema prezime. Oružja, znate, nemaju prezimena, samo imena“.

– Ma nemoj! A je l’ Kalašnjikov prezime ili ime? Proverite da se ručni raketni bacač kojim slučajem ne preziva Bećković! – uporan je bio premijer, osoba kojoj je o glavi prvo radila neka Olja, ali je nje uspeo da se otarasi.

Međutim onda, se u šumi pojavila neka zolja, jer Marfijev zakon kaže: „Kada nema Olje, pazi se zolje“.

Posle je za dva dana pronađeno pregršt raznolikog oružja & municije nepoznatog prezimena na raznim lokacijama, ali je u međuvremenu nestao premijer.

Pa su ceo jučerašnji dan u Vladi Srbije brižno čekali da se premijer odnekud pojavi i ko i svi Srbi koji kasne na posao već s vrata smisli neki besmislen izgovor:

– Nisam imao gde da se parkiram! Od Jajinaca do Nemanjine nema ni jedno slobodno mesto!

Ili da kaže:

– Nisam se probudio na vreme jer mi je pas pojeo punjač za mobilni!

Ili da kaže:

– Mislio sam da se sat danas pomera unapred! Mi naprednjaci sat pomeramo unapred čak i kad se sat pomera unazad!

Sve je počelo juče izjutra kada je Blic objavio da se prvi put u najnovijoj istoriji premijer nije pojavio na poslu, a niko živi, kobajagi, nije znao zašto se nije pojavio na poslu, čak ni najbliži saradnici, kojima u takvim situacijama obično javite: „Boli me glava“ ili „Je sam neki kupus s ovčetinom, propadoh načisto….“

Pa onda kad saradnike neko pita „gde ste“, oni odgovore: „On nije došao na posao jer ima probleme zbog konzumiranja kupusa sa ovčetinom“, ali nikada ne kažu: „Ne znamo zašto nije došao“. Posebno ako je taj neko premijer, prvi komšija pronađene zolje

Bilo je to dosta čudno imajući u vidu da je pre izvesnog vremena, redovni jutarnji uzbunjivač svekolikog srpstva celo jutro vikao preko Pinka: „Vučiću, ne idi u Kinu? Budala si ako odeš u Kinu!“

Premijer ga tada nije poslušao, mada je moguće da ga je sada poslušao.

– Vučiću, ne idi na posao! Budala si ako odeš na posao! – valjda je vikao i juče, pa premijer nije otišao na posao.

Međutim, desilo se još nešto čudno: redovni jutarnji uzbunjivač tog jutra prvi put u novijoj istoriji nije gostovao na Pinku, pa samim tim nije mogao da pola sata viče: „Vučiću, ne idi na posao! Budala si ako odeš na posao!“

Valjda će se cela ova drama okončati kada na televiziji jave: „Posle zolje, punog renoa oružja i sumnjivog paketa ispod pežoa, konačno je pronađen i premijer u punom radnom kapacitetu!“

A 2. novembar bi mogao simbolično da se proglasi za Međunarodni dan nestalih premijera.