Roršahova mrlja

Osim Trampa drugih tema nema i – kako stvari stoje – zadugo ih neće biti, što samo svedoči da se – uprkos mračnim prognozama belosvetskih i lokalnih antizapadnjaka – ovaj posrnuli svet još uvek nalazi pod supremacijom Amerike. Koliko će Tramp – i kojom brzinom – svojim budućim činjenjem i nečinjenjem doprineti daljem posrnuću sveta, ostaje da vidimo, ali držim da je svet – ovakav kakav je – debelo zaslužio da se na jednoj od najmoćnijih globalnih pozicija nađe čovek čija pojava i ponašanje neodoljivo podsećaju na junake iz filma „Sin City“.

Za sada – dok još uvek hrani Lajku i ne prčka po instrument tabli – Tramp funkcioniše kao velika Roršahova mrlja u kojoj svako vidi ono čega se plaši ili ono čemu se nada, a to je naročito vidljivo u Srbiji, Obećanoj pustih nada, a moja omiljena žutara, Blic, nije oklevala da na beogradskim ulicama hitno sprovede anketu sa pitanjem – šta srpski narod i senat očekuju od Trampove pobede?

Bilo je tu svakakvih mudroslovnih odgovora – među njima i onaj da će nam sad Kosovo biti vraćeno, samo je pitanje dana – meni se ipak najbolje dopao odgovor jednog razboritog čičice koji je rekao da je sve to luk i voda – kao što i jeste – i da bi bilo pametnije da umesto da vodimo svetsku politiku, gledamo svoja ionako posustala posla.

Takođe mi se zdravo dopala uvodna rečenica u tekstu Politikine novindžike iz Smajlovićkine letnje škole – citiram – „Jedini čovek koji je razumeo šta ljudi stvarno misle i osećaju u Americi, postao je njen predsednik, obećavajući da se vraćaju dobra, stara vremena.“

Uz dužno poštovanje prema novoizabranom predsedniku, ali i prema Politikinoj novindžiki, uveravam vas da Trampa savršeno boli Crven Ban šta obični ljudi misle i osećaju i da je upravo to bilo presudno za njegovu pobedu, jer su za Trampa – u nadi na nekakav hudi boljitak – listom glasali ljudi koje takođe savršeno boli Crven Ban za sve osim za sopstvene guzice, kao što su i za Hilari Klinton glasali isti takvi, samo malo bolje stojeći i to je – odsustvo bilo kakvog izbora – nerešivi problem ovog i ovakvog sveta u kome ubrzano nestaju sve društvene konvencije i svi obziri, u kome se s treskom ruše sve šarene laže prosvetiteljstva i koji se krupnim koracima vraća – ne u stara dobra vremena, nego u varvarstvo.

I – šta kažem? Kako će nam biti u varvarstvu? Kako kome, ali uglavnom kao i sada. Onaj ko bude imao kvalitetne kožne gaće, a ne bude imao obraza, nekako će se provlačiti, a ostali se mogu požaliti anketarima Blica.