Vlada kontroliše Skupštinu

Međutim, iako su birači glasali za stranke, a ne za pojedince na stranačkim listama, ipak, stranka ne može da bude vlasnik mandata, niti to može da bude poslanik, jer su pravi vlasnici mandata građani koji su ovlastili poslanike da zastupaju njihove interese u Narodnoj skupštini, pa, prema tome, oni mogu i da oduzmu mandate poslanicima koji ne zastupaju opšte interese, što je, doduše, moguće u okviru nekog drugog izbornog sistema, ali ne i u okviru važećeg.

Naime, prema sadašnjim izbornim pravilima, stranke, odnosno vrhovi stranaka ili njihovi lideri, određuju kandidate za poslanike, zatim u kampanjama agituju za svoje liste uglavnom demonizovanjem svojih protivnika, a nakon izbora šalju sa svoje liste izabrane kandidate u skupštinu, gde ih zatim gledamo kako na sednicama bestidno dokazuju apsolutnu odanost svojim liderima, što je prizor ne samo za prezir, već i za žaljenje, jer često ide ispod ljudskog dostojanstva.

Dakle, na osnovu sadašnjeg izbornog sistema dobija se skupština koja ne kontroliše vladu, već, obrnuto, skupština koju vlada kontroliše; skupština koja ne donosi zakone u interesu većine građana koji žive od svoga rada, već u interesu vlasnika kapitala; skupština koja ne predstavlja građane, već vrhove stranaka, što znači da se na osnovu postojećih pravila ne dobija narodna, već partijska skupština. A posledice delovanja ovakve „elite“ su razorne po zdravlje društvenog organizma, jer je zdravih ćelija sve manje i nalaze se u stalnom povlačenju pred naletom kanceroznih ćelija, čiji se broj uvećava iz godine u godinu, evo već četvrt veka.

Razume se, od određenog uticaja na ovakvo stanje su posustala ekonomija, podanička politička kultura i izbledela moralna supstanca društva, ali, ipak, postoji i značajan uticaj ovakvih izbornih pravila, što su uočili mnogi građani. Bilo je čak inicijativa za promenu izbornog sistema, ali promene nema, jer vrhovi stranaka ne žele da se odreknu političkog monopola i materijalnih privilegija, pa se promene odlažu, a za to vreme se partije umnožavaju, bilo prostom deobom starih, bilo pojavom novih, pošto sve one putem raznih koalicija dođu do svog dela plena u vidu unosnih položaja u državnoj hijerarhiji ili drugih privilegija.

Ali, pošto „elita“ nema nameru da menja postojeća pravila, potreban je pritisak građana, i to već od ovog trenutka, jer će se kasnije ona poslužiti izgovorom da se pravila ne menjaju uoči izbora ili izgovorom da je potrebna promena Ustava, što je netačno, jer ustav određuje samo broj poslanika, a taj broj ne treba ni da se menja, jer broj nije bitan koliko je važno koga tih 250 poslanika zastupaju.

Pošto je za ovih četvrt veka višestranačja Srbija isprobala gotovo sve izborne sisteme, moguće je da se, na temelju sopstvenog iskustva i odgovarajućih naučnih saznanja, izabere izborni sistem koji najviše odgovara sadašnjem stanju našeg društva. Na primer, kao što smo naveli, našem društvu ne odgovara sadašnji proporcionalni sistem sa celom zemljom kao jednom izbornom jedinicom, jer omogućava preveliki uticaj vrhova stranaka na proces kandidovanja i izbora poslanika, a zatim na rad skupštine i vlade i celog političkog i društvenog sistema. Osim toga, ovaj sistem nije dovoljno ni proporcionalan, jer, usled toga što se partijske vrhuške instaliraju na listama, a zatim po institucijama sistema, ogromne teritorije zemlje i čitave slojeve društva ostavlja bez svojih predstavnika u parlamentu. Isto tako, zbog konfuzne društvene strukture, našem društvu ne odgovara ni većinski sistem sa jednim krugom, pošto ovaj više odgovara dvopartijskim sistemima sa jasnom polarizacijom društva.

Pošto je opisan čitav krug, čini se da našem društvu, ipak, najviše odgovara većinski sistem sa dva kruga i 250 izbornih jedinica. Ovaj sistem ne podstiče nicanje velikog broja partija, već pogoduje umerenom višepartizmu sa nekoliko relevantnih i odgovornih partija. Isto tako, on smanjuje uticaj partija, a povećava ulogu građana u svim segmentima izbornog procesa, počev od kandidovanja i izbora poslanika, preko kontrole njihovog rada u institucijama sistema, do njihovog opoziva. Osim toga, iako nije po imenu proporcionalan, ovaj sistem omogućava da Srbija bude bolje predstavljena, kako u teritorijalnom, tako i u socijalnom pogledu.

Najzad, ovaj sistem razrešava dilemu da li je vlasnik mandata partija ili poslanik, pošto će u njemu biti jasno da je vlasnik mandata mala izborna jedinica koja daje mandat, ali koja može i da ga oduzme kada poslanik ne zastupa interese svojih birača i interese društva u celini.

Autor je istoričar iz Paraćina