Kung Fuck Ce

… ali i na licu mesta, na kome se, kako izveštavaju novinčine, okupila grupa opozicionara koji su – za slučaj da nešto zaškripi – doneli produžni kabal.

Zli jezici bi mogli reći da je povod za svečano otvaranje nekako beznačajan za toliku pompu i da bi gradonačelnik bio bolje učinio da je istom zgodom svečano otvorio i pešački prelaz, pa potom prešao preko prelaza, otišao u Opštinu i svečano otvorio vrata svoje kancelarije, a onda ih zauvek – ili bar do sledećih izbora – zaključao za sobom, ali zli jezici kao zli jezici, previđaju narodnu mudrost da se skupljanjem zrna po zrna dobija pogača, a da se otvaranjem semafora na kraju dobije velegrad sa dobro uređenim saobraćajem.

Drevni mudrac Konfučije (pinjin – Kung Fu Ce, srpski – Kung Fuck Ce), to jest njegova statuta, samo su delimično bili semaforove sreće. Kao što ste se, pretpostavljam pročitali, Danas je pre neki dan izvestio da je kip drevnog mudraca volšebno iščezao sa postamenta lociranog ispred budućeg Kulturnog centra NR Kine. Sumnja je momentalno pala na sakupljače sekundarnih sirovina, ali ubrzo se pokazalo da usual suspects u ovom slučaju nisu krivi, a gradske vlasti, koje su se osetile na pravdi Boga prozvanim, dodatno su zamumuljile aferu obznanjujući da Konfučijev kip nikada nije ni bio postavljen i da Danas – po običaju, zbog kojeg ga Vučić ne čita – obmanjuje javnost u cilju „blaćenja“ vlasti.

Možda bi glodur i autor teksta završili i pred Višnjim sudom u Timočkoj, da redakcija nije raspolagala fotografijom na kojoj se lepo vidi da Konfučije stoji – ili kako se već za kip kaže – na postamentu. Mic po mic, klupko misterije je počelo da odmotava i u javnost je procurila priča o tome da je Konfučijev spomenik jednokratno – za potrebe neke državotvorne govorancije pred budućim Kulturnim centrom – bio postavljen, da bi odmah posle prigode odnesen na nepoznato mesto. E sad, može biti da su se beogradski nadležnici – čuvši crnu vest da je u Pekingu sa trga Tjen An Men ukraden Konfučijev kip težak celih sedamnaest tona – zabrinuli za dobrobit mnogo lakšeg beogradskog Konfučija, pa su ga odneli na sigurno mesto, pod ključ, ja sam, međutim, skloniji pretpostavci da je kip Velikog Učitelja poslužio za jednokratnu upotrebu, kao deo scenografije za spoljnopolitičku priredbu, slično kao što su uoči Putinove posete iste vlasti navrat-nanos vraćale beogradskim ulicama imena sovjetskih maršala, izbrisanih zbog antikomunizma, i kao što su iz istih razloga – i zbog istog gosta – prekonoć podigle spomenik jednom ruskom caru. Ostaje nam da se nadamo da je kraljevački semafor još uvek na istom mestu.