Antislovenska bombonjera

Veličina je naročito važna kada su u pitanju države, što je stvar koju valjda ne treba posebno dokazivati. Smeo bih se, recimo, opkladiti u poveliku sumu da bi – da je Matuška Rusija, daleko bilo, veličine Slovačke – njena popularnost među Srbljima bila onoliko puta manja koliko je puta Matuška veća od Slovačke, a možda i više. Manite vi pravoslavnost i sličnost jezika i istorije; Bugarska je, da kažemo, isto toliko pravoslavna koliko i Rusija, a istorijski i jezički nam je mnogo sličnija, ali joj je rejting u Srbiji na vrlo niskim granama.

Neka ovaj celomudreni uvod posluži kao krunski dokaz za moju tezu da se Jugoslavija nije raspala zbog vatikanskih, kominternovskih, nemačkih – i uopšte zapadnih – zavera i rovarenja, nego zato što je njeni ex narodi i narodnosti naprosto nisu zasluživali. Federativna Jugoslavijina prostranost na mističan je način davala veličinu i širinu svakoj federalnoj jedinici i jedinicinom narodu, tako da malograđanština – koje je, naravno, i u Jugoslaviji bilo, jer je uvek i svuda ima – nije bila u stanju da se razmahne. Tek kada su na ex-yu razvalinama ponikle male, beznačajne državice – o kojima je Ištvan Bibo napisao jednu sjajnu knjigu – latentna malograđanština i beznačajnost su dobile krila.

Ali krila poput kokošijih, potpuno neupotrebljivih za letenje, ama zato vrlo pogodnih za podizanje prašine političkog besmisla, poput onomađašnje furtutme oko srpske čokolade mučki poturene golorukoj hrvatskoj deci, koja je predsjednicu – kakve takve, ali ipak evropske države – primorala na dupeuvlakačko izvinjenje duducima koji slatkišima pripisuju nacionalnost i na obećanje da će neprijateljske čokolade – o njenom trošku, nota bene – biti zamenjene hrvatskim.

Samo što se donekle slegao šećerni prah „afere čokolada“, kad ne lezi vraže – izbi novi međudržavni škandal, grubi nasrtaj slatkišima – konkretno bombonjerom – na čast i teritorijalni integritet Slovenije. Ako niste u toku, evo o čemu je reč. Ambasada Hrvatske u Ljubljani je – kako bog diplomatije i zapoveda – uoči božićnih praznika slovenačkim državnicima poslala poklon-bombonjeru, ali ne bilo kakvu, nego tendencioznu, što se odmah dalo videti na osnovu natpisa na poklopcu – „Pozdrav iz Hrvatske“ – a tek se šta imalo videti sa unutrašnje strane bombonjerinog poklopca na kome je bila karta Hrvatske sa granicom ucrtanom preko sredine spornog Piranskog zaliva. Slovenački MIP je poklon promptno vratio ambasadi. I to u kesi na kojoj je pisalo I feel Slovenia, koja mi je došla kao naručena jer konduktera nije bilo u blizini.