Ministarstvo političke podobnosti

Imenovanjem državnih sekretara koji ne samo da dolaze van Ministarstva, već nemaju nikakvo diplomatsko iskustvo, niti relevantno obrazovanje, nastavljena je degradacija i urušavanje ove institucije koja je od ključnog značaja za predstavljanje i odbranu interesa naše države i njenih građana u inostranstvu.

Da stvar bude još gora, Ivica Tončev, čovek najblaže rečeno kontroverzne prošlosti, upitnog formalnog obrazovanja, i bez iskustva službovanja u inostranstvu, biće zadužen za kontrolu diplomatsko-konzularnih predstavništava. On, povrh toga, preko medija preti profesionalnim diplomatama da će biti kontrolisani, čime dodatno ponižava pripadnike ove profesije.

Istovremeno, na osnovu izvora iz Ministarstva, drugi novoimenovani državni sekretar, Nemanja Stevanović, van svih važeći pravila i procedura, doveo je sa sobom šefa kabineta bivšeg ministra pravde Selakovića, Nikolu Savića, u javnosti poznatog po tome što je na desetu godišnjicu ubistva Zorana Đinđića na svoj privatni Fejsbuk nalog postavio fotografiju snajperske puške iz koje je ubijen bivši srpski premijer. Uprkos tome, Savić je već počeo da pohađa Diplomatsku akademiju u okviru Ministarstva, što ukazuje na to da se verovatno priprema za odlazak na službu u inostranstvo.

Na prethodna dva imenovanja, kao još jedan primer urušavanja Ministarstva spoljnih poslova, nadovezuje se i postavljenje Danila Pantovića, istaknutog člana direkcije JUL-a tokom devedesetih godina prošlog veka, za ambasadora na Kubi. Pantović, koji je do 2000. obavljao visoke državne funkcije, doveden je u MSP 2013, kada je postavljen za načelnika Odeljenja za Severnu i Južnu Ameriku, i to u rangu ambasadora. Postavlja se pitanje da li ga je za to mesto kvalifikovalo, kako navodi u biografiji, deset godina radnog iskustva u oblasti industrijske ambalaže, koji su prethodili ovom položaju. Imenovanje Pantovića za ambasadora na Kubi dodatno dobija na kontroverznosti imajući u vidu činjenicu da protiv njega još nije okončan višegodišnji postupak pred Višim sudom u Beogradu u vezi s navodnim zloupotrebama prilikom dodeljivanja službenih stanova krajem devedesetih.

Kao što pokazuju gorenavedeni primeri, a i prethodne afere u vezi sa zapo{ljavanjem nekvalifikovanih kadrova u okviru Ministarstva (uključujući starlete), proces razgrađivanja ove institucije, koji u najmanju ruku traje već četvrt veka, u poslednjih nekoliko godina samo je dobio na intenzitetu. Ministarstvo je, tako, već duže vreme žrtva političke podobnosti, nepotizma i „kumovskih veza“, kao i podmirivanja partijskih interesa, što je neumitno dovelo do drastičnog pada profesionalizma u okviru ove značajne institucije. Stoga, neophodno je sprovesti korenitu reformu, odnosno profesionalizaciju Ministarstva spoljnih poslova.

Autor je narodni poslanik Dosta je bilo