Cena crvenbanisanja

A Spoljni Dačić je sigurno do sada već napisao i na odgovarajuću atresu otposlao zamolnicu za izručenje na svom besprekornom, oksfordskom engleskom, razume se.

Događaji bi sada trebalo da teku rutinskim tokom. Dakle: srpski policaji lete u Pariz, preuzimaju Haradinaja od francuskih kolega i – dok si reko cap – privode ga poznaniju srpskog prava, ali to se, budite sigurni, neće dogoditi, a Ramuš će Haradinaj – koji zasigurno nije na pravdi Boga nabeđen za nepočinstva nad kosovskim Srbima – kroz par dana sesti u biznis klasu nekog aviona i mirno se vratiti – u „našu južnu pokrajinu“.

Antisrpska zavera! Ne! Nego cena kurčenja. Ali pre nego što zađemo u sitna crevca, dostojno jest rasvetliti jednu od bezbrojnih zabluda ovdašnjih polit-đilkoša. Ti su, svati, naime – kao, uostalom, i ogromna većina nesrećnika koji grcaju pod njihovim slobodarskim jarmom – čvrsto uvereni u srpsku neprejebivost. Iz nekog razloga ovdašnji polit-đilkoši takođe smatraju da ostatak sveta – a naročito njegov zapadni deo – nastanjuju naivčine, totovi i glupaci kojima se kao od šale mogu uvaljivati muda umesto bubrega (ili kamenje umesto pekmeza) pa – uprkos višekratnom rđavom iskustvu i drljanjima dupetom – neprestano pokušavaju da u međunarodnim poslovima rade onako kako im ćeifne, a da od Zapada očekuju da postupa – i zdravo se uzbrete ako ne postupi – striktno po zakonu, pravdi i ostalim tricama i kučinama iz Poznavanja prirode i društva za treći razred osnovne škole.

Ne ide to tako. Zapad, zahvaljujući tome što mu pamćenje nije pileće, ume – kada proceni da tako treba – da bude isto toliko kvaran kao i srpski polit-đilkoši, ako ne i kvarniji, ali se – kad srpskim đilkošima povremeno odalami vruć šamar – time ne kurči pred svojim građanima niti podmuklu dubaru oglašava na sva zvona.

Nego da ne dužim, cure karakteri. Haradinaj će se sasvim izvesno naći na (nezasluženoj) slobodi u znak odmazde za jeftino antizapadnjačko kurčenje spoljnog Dačića, Tome Nikolića, Mila Dodika i pročih patriota, namenjenog – ne podrivanju Zapada, znaju oni da su sitne ribe pljuckavice – nego sluđivanju sopstvenog naroda i uvlačenju u rusko dupe i tako će – kako stvari stoje – nastaviti do u večnost u očekivanju da iz matuškinog dupeta nahrupi neočekivana sila koja će rešiti sve probleme i pride im povaditi trnje iz mindže. Što se, zacelo, neće dogoditi jer da se Rusija time bavila, ne bi bila Rusija, nego bi bila Istočna Srbija.