Dan posle

kojom zgodom su se – oko Oca Vučića, kao oko vekovnog ognjišta – ukupile sve „bezbednosne“ personae dramatis, uključujući i vazda nepodšišanog đenerala Dikovića u pohodnoj uniformi.

Na Savetu je jednodušno „ocenjeno“ da je zahvaljujući hladnoj glavi i mudroj odluci premijera rat izbegnut u poslednjem trenutku, a džumhurbaškan Tomo je „poručio“ da to tako više ne ide i da će – ponovi li se, daleko bilo, nešto slično – momentalno poslati vojsku na sever Kosova, s njim na čelu, naravno, neće mu – dodao je – biti prvi put da pogine za otadžbinu.

Maksimalno skraćena radi uštede karaktera i živaca, tako glasi zvanična verzija, ali ne podležite ratnoj psihozi, ne pravite ratne zalihe, ne sprem’te se sprem’te četnici, rata biti neće – bar ne još izvesno vreme – zato što je železnička ratna igra upriličena prvenstveno u predizborne svrhe.

Kobni april je sve bliži, sledstveno je „tamo gde treba“ procenjeno da posustalom nacionalnom jedinstvu treba ubrizgati injekciju strahova od predstojećeg pokolja pomešanih sa antizapadnjačkim resantimanom, koja će po ko zna koji put ujediniti Srbe u njihovom pobedonosnom pohodu u propast.

Budući da balkanski državnici – iako bajagi na krv i nož zavađeni – rade na principu spojenih sudova, predizborna injekcija legla je kao kec na deset i karadušmanima iz lažne države, tako da me ne bi začudilo da je juče u Koha ditore i ostalim lažnim kosovskim novinama osvanuo naslov: „Oklopni voz sa četnicima naoružanim Kusturičinim džepnim atomskim bombama u poslednji trenutak zaustavljen energičnom akcijom policije i širokih narodnih masa“.

Čitam jutros (u ponedeljak) Danasov redakcijski komentar u kome se na kraju – nakon sjajne analize afere vlak bez voznog reda – optimistički zaključuje da seljačko-konceptualistička politika krojenja i prekrajanja realnosti u skladu sa kratkoročnim potrebama (i niskim strastima) populističkih garnitura – a u Srbi su sve bile i ostale takve, nemojmo imati iluzija – pre ili kasnije mora završiti u havariji na slepom koloseku istorije. Ja pozdravljam ali ne delim redakcijin optimizam zato što držim da se istorija – ne samo naša – već zaglavila na slepom koloseku, tako da se svuda po svetu – ne samo kod nas – životari od „istorijske ušteđevine“, koju mi nikada nismo imali, a nismo imali jer smo ono malo što bismo zaradili, ekspresno spičkavali na sumanute konceptualističke projekte. Nekog reda i u tom haosu ipak mora biti pa Ocu Vučiću, kao čoveku reda, predlažem da protiv Marka Đurića podigne optužnicu za veleizdaju, jer je dezertirao iz ilustrovanog voza još u Topčideru, a da potom naredi da se istraži kako je došlo do toga da na srpskom vozu – pride ruskog porekla – Kosovska Mitrovica bude napisana latinicom.