Seconds from disaster

Pre neko veče Vuko je održao predizbornu tribinu u Smederevu – i to, pazi sad, u tamošnjem Centru za kulturu – što je stvar koja sama po sebi ne bi zasluživala poseban osvrt, da se ispred tribine – ali i na tribini – nije odvijala serija mučnih događaja koji – za razliku od one emisije National Geographica – ne izazivaju, nego do unedogled produžavaju katastrofu. Evo i v čjom bylo djelo?

Ispred sale u kojoj je Jeremićeva tribina pokušala de se održi, spontano se – a da kako drugačije – okupila grupica đilkoša koji su u teftere bez stranačkih obeležja upisivali imena osoba koje su se oglušile na upozorenja policaja sa Drugog programa našeg prava da znamo sve i nameračili se da saslušaju prezidencijalnog kandidata koji baš i nema lepe reči za Vučića.

Da ne bi bilo ni zabune ni paranoje, siguran sam da su ti spiskovi – ako je u njima uopšte išta i zapisivano – bačeni u đubre odmah po završetku tribine jer njihova svrha i nije bila da zapisuju, nego da zastrašuju i da – ne najmanje važno – zapisničarima obezbede besplatan sendvič i mlako pivo.

Posetioce tribine koji su stisnuli muda – šta je ženski deo stisnuo o tome je nedolično razmišljati – i uprkos zapisivanju prošli pored Scile zapisničara, u sali je čekala Haribda provokatora, takođe spontano okupljenih, to valjda ne treba ni pominjati.

Da ne bih traćio vazda deficitarne karaktere, potražite na Jutjubu snimak govorancije glavnog provokatora – pukim slučajem člana SNS-a – pa se obavestite šta je pričao, moja neznatnost će, pre nego što krene u poučitelnu završnicu, pohvaliti sjajnu reakciju cenjenog tribinskog publikuma koji je – u ovom slučaju doista spontano – počeo da skuplja novčane priloge za govornikov sendvič.

A sad pazite. Čemerna zbivanja na smederevskoj tribini mogla bi Vuku Jeremiću poslužiti – a da li će poslužiti, čisto sumnjam – da malo mućne glavom i da se okane politike koja je rođena sestra politike koja mu je poslala provokatore, svejedno što Vukova ima sve zube na broju, što besprekorno vezuje čvor na (crvenoj) kravati i što ima lepe manire. U toj stvari dobro bi mu došlo i prisećanje na žalosnu sudbinu njegovog ex šefa, JexS-a, koji je takođe pokušao da „upegla“ populizam i „spontana okupljanja“, pa je na kraju prošao ko bos po trnju. Protiv politike „spontanih okupljanja“ može se boriti samo politikom duha i duhovitosti, nipošto podilaženjem instinktima rulje. Kad bi to Vuko ukačio, možda bi jednog dana dobio i moj glas, ovako je dobio samo prekid antikampanje.