Disharmonija

Ima situacija kad država izdaje naredbe crkvi – kao ono u Smederevu gde je birgermajstorica, Avramovićeva, naredila lokalnom proti da ne ustupa struju demonstrantima – ponekad, opet, crkva naređuje državi, kao onomad kad je vladika Irinej izdao naredbu da se u Rumenki ne održi Pihtijada, jer će u suprotnom – drznu li se črevougodnici da se ogluše o naređenje/upozorenje – biti mrtvačkih zvona i anatema.

Siguran sam da Njegovo Preovesveštenstvo kao obrazovan i vrlo načitan čovek dobro zna da je u matuški Rosiji, u vreme carskog samodržavlja, post bio zakonski obavezan, što će reći da bi u dane postova opere i pozorišta prestajali sa radom, a da po birtijama i restoranima nije bilo dozvoljeno služiti mrsna jela. To se javno striktno poštovalo, a koliko se u privatnosti postilo, to se ne može utvrditi. Bilo, međutim, kako bilo, zakonski nametnuti post nije sprečio boljševike da svrgnu (docnije i pogube)cara, a da rusku crkvu izlože progonima nezapamćenim od apostolskih vremena. Jedno boljševicima ipak nije pošlo za rukom: da one koji to hoće – a takvih u Rusiji, za razliku od današnje sestre Srbije, nikada nije bilo malo – spreče da poste. Uspeli su štaviše i da one koji to neće primoraju na post, u ovom slučaju prisilni, mislim na veliku glad koja je samo u Ukrajini odnela nekoliko miliona života.

Epilog je bio da su rumenački gurmani podvili repiće i Pihtijadu odložili za neko neodređeno vreme, jer će posle Uskrsa – koji ove godine pada 16. Aprila – biti isuviše toplo za pravljenje ovog gurmanluka. Razumem ih u potpunosti. Biti javno žigosan, anatemisan, odzvonjen, što će reći ogrešiti se o pravoslavlje i srpstvo u ovakvoj sredini (i atmosferi) nikome nije prijatno, ali iskreno sumnjam da će vladikina pretnja ikoga od organizatora i onih koji su meračili pihtije privoleti na post.

Zato što je post stvar jedne od dve vrhunske hrišćanske vrednosti – prva je ljubav, druga sloboda – uz napomenu da post sam po sebi nije nikakva vrlina, nego puko pomagalo za njeno sticanje. Ja, recimo, da ne bude zabune, postim sve postove i štaviše držim da nedovoljno strogo postim, ali se kao đavo pod krsta klonim napasti da bilo koga osudim zato što ne posti, da mi se ne bi dogodilo – kao što mi se događalo  da, naoko iz čista mira, padnem u teža sogrešenija nego oni koji mrse. Ama moj pogani jezik ne može da miruje, pa bih vladici Irineju hteo da skrenem pažnju – on je monah, pa ne ide po kafančinama – da je osoba koji posti u Srbiji retka pojava a glodura Dražu bih zamolio da za rubriku Pitanje/odgovor napravi anketu među političarima koji se kunu u pravoslavlje – koji od njih posti, koji ne. Nadajmo se da neće lagati.