Istraga istrage poturica

A ja sam kao ambasador na Kipru dobio priliku da na duže vreme istražujem misteriju zašto Grcima – uprkos upadljivoj sličnosti novije istorije (i temperamenta) – ne samo izbori, nego i životi protiču u neuporedivo većem veselju nego nama Srbima.

Nije Grcima baš uvek bilo veselo, daleko od toga. Imali su oni posle Drugog svetskog rata krvav građanski rat, sličan ovdašnjem, u kome komunisti nisu pobedili samo zahvaljujući tome što to nije odgovaralo zapadnim silama. Potom je sedamdeset četvrte na vlast došla desničarska vojna hunta, a zloglasni pukovnici su godinama sprovodili teror kakvog se ne bi postideo ni NKVD.

I – uopšte – kao za Srbiju i za Grčku (i Kipar) su karakteristične periodične smene levice i desnice na vlasti, s tom razlikom, što kada u Grčkoj (i na Kipru na vlast dođe desnica, nikome od članova i simpatizera stranaka levice ne pada na pamet da „preleće“ u protivnički tabor, pogotovo ne masovno, naprotiv, pobeda protivnika ih učini još levljim – i obratno – tako da su u helenskom svetu političke karijere poput karijere Maje „Hidžab“ Gojkovićke – a nije ona jedina – apsolutno nezamislive.

Nije ni u mirnim periodima politički život u Grčkoj i na Kipru idiličan (a gde pa jeste), ključaju tu svakojake strasti – bude, bogme, bačena i poneka bomba u dvorište političkog protivnika – ali bez obzira na svu ostrašćenost – uopšte ne manju od srpske – ako bi se u Grčkoj (ili na Kipru) našao političar koji bi svog oponenta nazvao „izdajnikom“, „antigrkom“, „stranim plaćenikom“ i sl. – ta izjava ne samo da mu ne bi donela poene i namakla glasove nego bi ga odvela, ako ne baš u ludnicu, a ono po tužbi za klevetu – pravo u mardelj.

Može biti da je tajna grčkog (i kiparskog) uspeha u tome što su tamo osnovne stvari postavljene na svoje mesto, što se tamo jasno zna šta je levica, šta centar, šta desnica, što se tamo za život zarađuje bavljenjem nekim zanatom ili profesijom a ne „preletanjima“ iz partije u partiju i što da se politika – ko god da je vodi – zasniva na racionalnosti, a ne na halucinacijama i – najvažnije – što se svi Grci, bez obzira na političku pripadnost, smatraju grčkim patriotima, sledstveno čemu kada povremeni pičvajzi, neizbežni u istoriji svih naroda, prestanu, nastupa – sad kraće, sad duže – doba mira i prosperiteta.

Takvog doba u Srbiji nikada nije bilo, pustite vi naklapanja o „zlatnom dobu srpske demokratije“ i bajke o Jugoslaviji kao socijalističkoj zemlji dembeliji, sve je to mitologija, uvek je ovde – ma kako se to „ovde“ zvalo – prosperiralo na halucinacijama i uvek su se sprovodile istrage (i progoni) poturica, a mi ćemo, u nekoliko nastavaka, pokušati da rasvetlimo zašto je tako i da li se to može promeniti.