Nacionalni interes, kako to grozno zvuči! Tim dvema rečima, ne jednom svakog dana, zveckao je i zvecka svaki popularni i zloglasni vođa i ratni zločinac – podjednako na slobodi i na izdržavanju doživotne zatvorske kazne.
Nacionalni interes! Te reči moćna elita dobacuje zaslepljenoj sirotinji raji kao dve oglodane kosti, da se od njih nasiti. U ime nacionalnog interesa ispražnjene su državne kase i snuždeni građani, privatizovana nacionalna imovina, vođeni ratovi i počinjeni teški zločini i u miru. Koja se sve hulja nije klela u nacionalni interes, debelo naplaćujući, u krvi i novcu, pozivanje na odricanje u ime nacionalnog interesa! Od njega, dakle, potomcima trnu zubi. Nacionalni interes… to je nekažnjivi zločin.
Šta je uistinu nacionalni interes? Samo ukoliko uspemo da pratimo krvave tragove novca, doći ćemo do odgovora.
Pratila ih je Ana Politkovska, i sad je dva metra pod zemljom, s probušenom lobanjom. Pratio ih je i prati ih Roberto Savijano, i sad je na nepoznatoj adresi, skriven, čuvan, bez slobode za slobodno kretanje. Pratili su ih DŽulijan Asanž i Edvard Snouden te je i njihova sudbina savijanovska, zatočnička. Pratila ih je i prati ih i Brankica Stanković pa je za njenu glavu potencijalnom asasinu već isplaćena prva rata od 700.000 evra. A ostatak? Ostatak – po obavljenom poslu.
Danas se, u intelektualnim krugovima – anketiram to često – retko ko seća da je Brankica Stanković jedina odbila da primi famoznu i skupocenu nagradu Fonda „Braća Karić“ za, valjda, izuzetne zasluge u profesiji. Da li je to odbijanje nagradne sume od, ako se ne varam, 30.000 ili 33.000 evra – jedno istinsko odricanje u nacionalnom interesu? Ako bi doista postojao nacionalni interes, u onom moralnom, prosvećenom smislu, kako ga naivno uzimamo našte srca u mladosti, onda bi se on ovde i sada morao definisati iz ovakvog odricanja jedne ličnosti od lažne nagrade, i njenog odbijanja da učestvuje u zataškavanju smisla sopstvene profesije i sopstvene egzistencije.
Proklamacija nacionalnog interesa i stanje njegovih fakata, dve su potpuno različite i suprotstavljene stvari. To najbolje uviđam kad otvorim udžbenike iz kojih uče deca u ovom društvu. Kako su u njima samo rogobatno, zakukuljeno, neznalački objašnjena matematička ili gramatička pravila koja bi trebalo pamtiti za ceo život. Ili… evo, otvaram Čitanku srpskog jezika za peti razred osnovne škole, na mestu gde se govori o književnim rodovima. (Udžbenik je za pečaćenje preporučio u svojstvu recenzenta ugledni profesor Beogradskog univerziteta.) Čitam, eto, da postoje i ep i spev. Koja je, gospodo nastavnici, razlika između epa i speva? Kako se deci objašnjava ova sumanuto izmišljena razlika? Da li je, možda, „Ilijada“ ep, a „Odiseja“ spev? Ali to – ni po jada. U nastavku se, jedanaestogodišnjoj, dvanaestogodišnjoj čeljadi, u glavu utuvljuje i rod „eshatološke književnosti“ i žanr „etiološka književnost“. Kada sam o ovome govorio svom prijatelju Linu Veljaku, dugogodišnjem pročelniku Katedre za filozofiju na Sveučilištu u Zagrebu, on mi je odgovorio: „Ja ti, bogme, ne bih znao reći što je to ‘etiološka književnost’!“
Učeći odmalena decu da uče nenaučljive stvari, stvaramo ovde robove koji će kao odrasle osobe neupitno izvršavati zapovesti finansijskih i političkih gospodara. Da li je to naš nacionalni interes? Hoću reći, ako smo već primorani da izgovaramo tu sintagmu, onda treba da shvatimo da je osnovni nacionalni interes – prosveta, odnosno, obrazovanje. Obrazovanje! Čak smo i samu tu reč kamuflirali rečju edukacija. Eto, Eduka, tako se zove izdavač one čitanke.
Šta je svrha, šta je tajna odličnog obrazovanja? Odgovor: ličnost koja je osetila da kritičko mišljenje pruža radost!
Dobar, inventivan obrazovni sistem može se uspostaviti i u siromašnoj državi. Primer za to je nekadašnja Finska, nekadašnja sirotinjska Finska sa svojim izvrsnim školstvom.
Danas su mladi ljudi, uglavnom studenti, na ulicama širom Srbije, u protestu protiv diktature, kako su to sami imenovali. Odasvud se postavlja jedno jedino pitanje: ko je organizator njihovog protesta? Ne znam ko je organizator i ima li ga, ali znam šta je označitelj protesta, ukoliko on teži tome da bude protiv sistema koji pruža mogućnost da se ustoliči diktatura. Označitelj je prosveta – volja za novim i drukčijim obrazovanjem.
Imam dva saveta Omladinskom protestu 2017. Pratite tragove prljavog novca i oni će vas odvesti do jazbina zveri! Nemojte među sobom birati ni vođe ni predstavnike! Uvek (i doveka) nek među vama istupaju sve nova lica da govore, jer valjda svako od vas ume da iskaže zajedničku potrebu vašeg bića – povređenog, uskraćenog, omalovaženog. Jedino je direktna demokratija – demokratija.
I ne zaboravite: VI STE ONI KOJE STE ČEKALI! Zašto? Zato što jedino vi u ovom društvu, po prirodi vaših nevinih godina, niste čekali da čekate.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
