Kurana moja, Ković

Da nema dodatka „Basara“, čovek bi mogao pomisliti da je „Ranjena zver“ naslov nekog romana gospođe Mir Jam ili – još bolje – neke pesme Svetlane Ražnatović i čovek u toj stvari ne bi mnogo pogrešio jer ono što je Mir Jam u beletristici a gospođa Ražnatović u muzici i uvlačenju raznim premijerima, to je Miloš Ković u srpskoj istoriografiji i uvlačenju beogradskoj slavskoj i nacionalističkoj čaršiji – što će reći: najobičniji dispečer podnaredničkog pijačnog potkazivanja, nacionalističkog kiča i istoricističkog turbo-folka.

Pazite sad ‘vamo! Istu otrcanu i kukavnu priču koju je Ković onomad ispričao u „Politici“, krajem osamdesetih i početkom devedesetih pričali su – i to sa mnogo više stila – Ćosić i njegova posluga, a u delo je sprovodili Milošević i njegovi satrapi. Kao danas Ković, gorepomenuti su naricali nad Kosovom i Jasenovcem i svečano obećavali „da se to više nikada neće ponoviti“. Jasenovac se, mada ne zaslugom gorepomenutih, na sreću nije ponovio, ali je iz Hrvatske proterano 95% tamošnjih Srba, a Kosovo se, nakon intervencije NATO pakta, de facto otcepilo, što je – uz prećutkivanje serije zločina i nepočinstava u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu – sluđenoj srpskoj javnosti predstavljeno kao kosmička nepravda i čin srbomržnje. Kao što rekoh, razumljivo mi je što je deo Srba – nipošto ne svi – naseo na zaglušujuću propagandu zločinačkog režima, ali mi je dok sam čitao Kovićev proser u „Politici“ u prvi mah bilo nejasno kako je istoričar po obrazovanju – pride predavač na fakultetu – mogao prevideti da je bombardovanju – u suštini isto toliko idiotskom kao i Miloševićevi ratovi – prethodio sled gnusnih događaja i da bombe nisu na Srbiju počele padati „ničim izazvane“. Malo kasnije sam dokonao o čemu se tu radi. Ković – i ne samo on – ne ponavlja kao papagaj budalastu (a smrtonosnu) nenaučnofantastičnu priču zato što je duboko tronut zlim usudom Srba, nego zato da bi svesno zabašurio odgovornost politika i političara koji su – iz vlastoljublja i koristoljublja – Srbe gurnuli u katastrofu i da to čini takođe iz koristoljublja, jer je ta pulp fiction istorija vrlo isplativa i još uvek širom otvara vrata Univerziteta – temeljno nacifikovanog za vakta Referendumskog Lopova – a možda i pristup u vlažni Kovićev san: SANU. No, prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.