Uterivanje u dijalog

… što Tadiću – pretpostavljam zbog čika Dobrice – ni na kraj pameti nije padalo, bio bi promptno, ako ne baš nabijen na kolac, a ono poliven katranom i posut perjem, a evo – Jego Predsedatelstvo, Vučić, udario na „srpske svetinje“, a niko se od profesionalnih branitelja „srpskih svetinja“ ( osim možda Đoleta Vukadinovića) koji bi vaktile zbog toga radosno i saborno nabili Tadića na kolac ne usuđuje ni da bekne i to iz istog razloga (iako sa obrnutim predznakom) zbog koga se ni JexS nije usudio da bekne: da ne bi završili poliveni katranom, posuti perjem i nabijeni na kolac.

Idemo sad na scenu sumračnog scenarija za niskobudžetni film „Zemlja tutumraka na brdovitom Balkanu“, koji će, nadam se, biti snimljen sledećeg kukovog leta. Dakle ovako: eksterijer/enterijer (u zavisnosti od vremenskih prilika) – otmen opozicioni kafić, negde u krugu dvojke. Personae dramatis – nekoliko viđenijih opozicionih lidera koji, grickajući bajat keks i srkućući kafu, zdravo uzibrećeni što sam ih onomad džumle isponabijao na Crven Ban, čitaju i komentarišu jučerašnje „Famozno“. Pa jel ti, čoveče, vidiš – glagolji lider, nazovimo ga X – da nas ovaj magarac i prodana duša uteruje u dijalog sa Vučićem, tera nas pravo mečki na rupu. Vidim, vidim – kaže lider Y – hoće, bezbeli, od nas da napravi žrtvenu jagnjad koja će biti ritualno poklana čim Vučić odgovornost za izdaju Kosova post festum pripiše nama. Pa nismo ni mi od juče – uključuje se u razgovor lider Z – znamo mi šta nam je činiti: sedećemo ovde, u kafiću, i čekati da se Vučić bez nas „olupa“ na Kosovskom pitanju, pa ćemo posle toga mi doći na vlast i živećemo dugo i srećno.

No dobro, dosta je bilo zajebancije, stvar je ozbiljna. Hajde da razmotrimo zašto se serbska opozicija toliko usteže od upuštanja u dijalog sa Vučićem? Prvi i osnovni razlog je – utuvite ovo – to što gospoda opozicionari očima ne mogu da vide Vučića, kao što istini za volju, ni Vučić ne može da vidi njih. Drugi razlog je što nemaju blagog pojma o čemu bi tokom dijaloga razgovarali, a nemaju ga zato što nemaju nikakvu ideju – niti o tome uopšte misle – šta sa Kosovom (i ne samo sa Kosovom) uraditi, mada osnovano sumnjam da ideja nemaju niti o tome na ozbiljan načine misle ni Vučić i njegov think tenk M84. Budući da će mi uskoro ponestati karaktera, smatranja na temu kako bi opštenacionalni dijalog mogao da se odvija, izložiću u sutrašnjem broju, a za danas će biti dovoljno što smo napokon ustanovili da se politika u Srbiji – i vlastodržačka i opoziciona – ne zasniva na moći racionalnog suđenja, nego na ličnim simpatijama i antipatijama.