Site name

Šta je to nacionalni književnik

* Pojam jugoslovenstva, pojam komunizma i, neizostavno, ateizma, koji su danas u Hrvatskoj i evropskoj kulturi proskribovani, a bez kojih Krleže nema ni u tragovima * Mnogi događaji i brojne ličnosti za koje današnji dominantni tok hrvatske kulture drži da su od suštinske vrednosti, Krleža je prozreo kao suštu beznačajnost

Ivan Cankar je slovenački književnik. Janko Polič Kamov je hrvatski književnik. Miloš Crnjanski je srpski književnik. I tako dalje, i tome slično.

5

Piše: Zlatko Paković

11. avgust 2017. 17:00

Šta to znači srpski/hrvatski/slovenački književnik, šta uopšte znači ta nacionalna odrednica u kontekstu jedne duhovne, estetsko-etičke prakse kakva je književnost, pokazaćemo u punom smislu na primeru jednog od najznačajnijih, ako ne i najznačajnijeg, jugoslovenskog pisca, jednog od najboljih evropskih pisaca svog doba, majstora ovog jezika, dakle, pesnika i mislioca u ovome jeziku koji danas mora da nosi četiri imena, pisca hrvatskog, dakako, i, ako to nije baš sasvim smešno - da se takav format urami u tako malen okvir - zagrebačkog književnika Miroslava Krleže.

Pođimo od činjenice koju danas priznaju svi, i glupi i pametni, neobrazovani i naobraženi, nacionalisti i jugofili! Ovo je, dakle, horski citat: "Krleža je najznačajniji hrvatski književnik." Zašto? Budimo precizni u odgovoru!

Zato što bitak hrvatske kulture i uljudbe nalazi sebe najpunije u bitku književnog Krležinog opusa.

U biti, hrvatska kultura danas nema svoje suštine bez svesti o Krležinoj poetici. Zaboravljajući ideje i prosedee Krležinog književnog dela, hrvatska kultura zaboravlja sopstvenu suštinu i gubi iz vida horizont vlastite budućnosti. Utemeljenje modernosti, ako hoćete, secesionizma hrvatske kulture nalazi se u temelju Krležinog dela i eksperimenta, upravo u njegovoj dijalektičkoj metodi, koja otkriva neprestani dijalog prošlosti i budućnosti - onog što je bilo, i kako je bilo, i onoga što još nije, ali može biti, a vrednost čijeg potencijalnog dolaska zavisi i od istinitosti analize političkih i kulturnih događaja, i od smelosti umetničke fantazije, kojoj je bit utopija.

Ali, ali... kako danas u Hrvatskoj govoriti o delu "najznačajnijeg hrvatskog književnika" živo i u dijalogu s njim, ukoliko savremena hrvatska kultura čak i ne upotrebljava termine dijalektika i utopija, koji su ključni za Krležino umeće pevanja i mišljenja, koliko i pojmovi humanizam i socijalizam, ali i pojam jugoslovenstva, pojam komunizma i, neizostavno, ateizma, koji su danas u Hrvatskoj i evropskoj kulturi proskribovani, a bez kojih Krleže nema ni u tragovima, jer je njegovo delo, naime, napeta borba za rad upravo tih pojmova i za stvarnost u kojoj oni reflektuju svoj smisao. Ukratko, bez tih ideja, pojmova i pojava, za Krležu nema ni misli o slobodi i kulturi.

Miroslav Krleža u hrvatsku književnost za dvadeset i prvo stoleće uvodi svetsku perspektivu, tako da ono što je i danas živo i majestetično, estetsko i moralno u savremenoj hrvatskoj književnosti, jednom rečju - perspektivno, ne gubi iz vida vektor jasnog i razlučujućeg Krležinog pogleda u prošlost i, u perspektivi, ka budućnosti.

U svojoj ingenioznoj sposobnosti uvođenja svetske perspektive u nacionalne pojmove, pojave i poglede, mnogi događaji i brojne ličnosti za koje današnji dominantni tok hrvatske kulture drži da su od suštinske vrednosti, Krleža je prozreo kao suštu beznačajnost, i obratno: ono što je danas marginalizovano, Krleža ima u vidu kao najviše vrednosti umetnosti i čovečnosti. Krležin poduhvat se prema dominantnoj struji savremene hrvatske kulture nalazi kao razlika između perspektive i jednodimenzionalnosti, pre svega, klerikalizovane jednodimenzionalnosti, kao razlika između prosperiteta i povesnog bespuća.

Čovek je čovek u onoj meri u kojoj ostvaruje sebe kao kritički misleće društveno biće, držao je Krleža. To biće se da provincijalizovati kao što se provincijalizovati da i čitava zajednica, čitava nacionalna kultura, politika i književnost. No, čovek je biće koje se usuđuje da, po cenu ne samo sopstvene udobnosti nego i života, živi svetski život i otvoreni duh, uprkos i usred provincijalnosti iliti idiotizacije zajednice u kojoj živi, s kojom i protiv koje jeste.

Na ovom kratkom putovanju kroz udaljene predele stigli smo do zaključka. Zašto je Krleža najznačajniji hrvatski pisac? Krleža koji jeste sve ono što dominantna hrvatska književnost danas nije. I ptičice na grani, u zajednici sa nacionalističkim bardovima, odgovoriće: "Pa, naprosto stoga što je genijalan pisac." I zato što je erudita koji erudiciju pretvara u pesničku igru. To jeste bitna karakteristika, taj neobični Krležin talenat, to jeste uslov bez kojeg se ne može biti veliki pisac, ali, ostajemo bez odgovora na pitanje ukoliko ne odgonetnemo koji to motivi vode taj snažni talenat, tu igru i istraživanje, kuda ga vode i kamo ga upućuju.

Dakle, Krleža je najznačajniji hrvatski pisac jer je njegov književni opus svetskopovesni i oštro kritičkoistorijski, jer je jugoslovenske provenijencije, antiklerikalan i ateistički, humanistički, dijalektički, utopijski i, ne na samom kraju, komunistički. Paradoksalan zaključak, zar ne?

povezane vesti

A evo kako Ona vidi Beograd

3

Piše: Zlatko Paković

Relativizacija odgovornosti

0

Piše: Zlatko Paković

komentari (5)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Sumrak idola

11. avgust 2017.

Odlično; kao topovsko đule, kao F. Niče...protiv svog vremena i u korist nekog budućeg vremena.

Skorpion47

12. avgust 2017.

„Dakle, Krleža je najznačajniji hrvatski pisac jer je njegov književni opus svetskopovesni i oštro kritičkoistorijski, jer je jugoslovenske provenijencije, antiklerikalan i ateistički, humanistički, dijalektički, utopijski i, ne na samom kraju, komunistički. Paradoksalan zaključak, zar ne?“ zaključuje Paković Ne sporim bilo kakav slavospev o Krleži kniževniku jer Krleža to zaslužuje. Mada, Pakovićev tekst me, da ranije o Krleži nisam mislio što i sada mislim, u to ne bi uverio. Kitnjast, „neuredan“, zbrda-zdola, nije me oduševio. Krleža, u političkoj orijentaciji, je zaista bio sve to što Paković navodi, ali ga to nije sprečavalo da za vreme rata uživa kao sam „gospodin Glembaj“, a o tome je govorio i pisao Vitomil Zupan. Ako već govorimo o intelektualcima, njihovoj političkoj orijentaciji i odnosu prema ratu, treba spomenuti Zbornik radova s Desničinih susreta 2012., Intelektualci i rat 1939. – 1947. Ako Paković nije čitao, ne bi škodilo da to pročita.

Драган Пик-лон

12. avgust 2017.

Најлакше је писати хвалоспеве,понекад треба и анализирати.Па каже"Дакле ,Крлежа је ........антиклерикалан и атеистички,дијалектички,утопијски и,не на самом крају,комунистички.".Све горе наведене особине великог хрватског писца можемо свести под једном домаћом речју,Крлежа је по вокацији Светосавски писац!То је тек парадоксални закључак,зар не???

novinar u penziji /nestranačka ličnost

13. avgust 2017.

Bravo Zlatko Pakoviću, posebno za "komunistički" nasuprot razarajućem kapitalizmu, kome se nora doakati !!!

Balad

14. avgust 2017.

Ako je Krležina internacija u sanatoriju, koju mu je omogućio prijatelj da ga spasi ustaša, "uživa(nje) kao sam ''''gospodin Glembaj''''", onda je većina Hrvata i Srba u Srbiji također uživala (jer podjednako nisu išli u šumu kao ni Krleža, a čkomili su kako za rata tako i prije njega). Inače, po samoj prirodi stvari, intelektualci nisu rođeni da se mlate - ma kako ih drugi vrbovali za takve djelatnosti. Što ne znači da se mnogi ne opredjeljuju i za tu opciju, birajući i strane dobra i strane zla. Ako je Knut Hamsum zavrijedio Nobela, mada je veličao naciste i sastančio s Hitlerom, vjerujem da je i Pakovićeva atribucija Krleže kao književnika, erudita, humanista i vizionara sasvim na mjestu. Uostalom, a gdje je Andrić "uživao" za vrijeme rata?