Muke po paprici

Izvesni naše gore list – koji u Kanadi živi od 1989. godine – nijednog trenutka se nije odrekao srpskog identiteta i tradicije, pa je svake jeseni uredno pravio turšiju i u dvorištu svoje kuće pekao paprike za ajvar. Tako je to u miru i veselju išlo do pre neki dan, kada su po nečijoj dojavi u dvorište naše gore lista nahrupili vatrogasci, policaji i hitna pomoć (u Kanadi oni idu u paketu), napravili uviđaj, zapisnik i naše gore lista predali kanadskom kadiluku na dalji postupak, jer je u Kanadi ložiti vatru po livadama, pustopoljinama i – naročito – dvorištima, strogo zabranjeno, a kazna za to delo je vaistinu paprena – 50.000 dolara.

Bilo je predvidivo da će u zemlji, u kojoj je sasvim normalno i patriotski da država organizuje i plaća paljenje čitavih ambasada na otvorenom – ta vest izazvati lavinu ibretenija i jadikovki nad organizovanim progonom Srba, pa su se timovi žutarskih istraživačkih novinara bacili na posao i svojim cenjenim publikumima podastrli priču, pravu odu srpskom prkosu, domišljatosti i inatu.

Naše gore list, izveštavaju žutare, nije hteo da se preda bez borbe – popreko bi na to gledao vladika Rade, a verovatno ni Vučiću ne bi bilo pravo – pa se u zakazani dan pred kanadskim kadilukom pojavio u majici sa likom Putina na prsima i sa ličkom kapom na glavi, što je, opet, kadiju navelo da naše gore listu skrene pažnju da skine identitetsku kapu, a što su naše gore list i naše žute novindžije protumačili kao eklatantno antisrpski postupak, prećutkujući (ili, pre, nemajući pojma) da osnovni red nalaže da se glavopokrivala, makar ona bila i halbcilindri, skidaju u zatvorenim prostorima, a naročito u sudnicama.

Nije to bio kraj borbe naše gore lista za srpski identitet, integritet i ajvar. Kao čovek svestan svojih nacionalnih prava, naše gore list je – iako (verovatno) dobro zna engleski – od kadiluka zahtevao da mu dodeli dva prevodioca, jednog za bošnjački (rodom je iz Bosne), a drugog – budući da mu je supruga iz Srbije bez pokrajina – za srpski jezik. Na kraju je šeretski dodao da će – kad se sve završi – sudiji pokloniti teglu svog domaćeg ajvara. Možda se pitate – kako će stvar završiti? Evo kako: kadija će prelistati ćitape i u njima naći začkoljicu da naše gore listu odrapi najveću moguću kaznu, a posle će u slast pojesti poklonjeni ajvar. Prenesite ovu priču na celu Srbiju (u svim njenim alotropskim modifikacijama), pa će vam mnoge stvari biti jasne.