Ne znam jesam li vam već pričao kako me u Torontu dvehiljadite godine jedna gospođa, naše gore liska, inače državljanka Kanade (ime i adresa poznati redakciji), beše saletala da „sredim“ kod Đinđića da nove demokratske vlasti po hitnom postupku donesu zakon saglasno kome bi za našu „dijasporu“ iz Kanade bilo rezervisano nekoliko mesta u srpskom parlamentu.
Tog dana bejah u šeretskom modu, pa sam gospođi rekao da njena ideja uopšte nije loša, da u principu nije ni neostvariva i da ću ja „kod Đinđića“ svakako poraditi na njenoj realizacija pod uslovom da gospođa kod kanadskih vlasti poradi na tome da Srbi iz Svrljiga, recimo – po principu reciprociteta – dobiju dva mandata u kanadskom parlamentu. Treba li reći da se gospođa smrtno uvredila i da je koliko sutra širom Ontarija počela o meni da priča u dlaku isto što sada o meni pišu podfamozni komentatori. Koliko prekosutra, međutim, po Torontu su počele da odjekuju snažne detonacije, javnost se uznemirila, pokrenuta je istraga, ali je uzrok eksplozija ostao nepoznat. Ali ne zauvek. Otkriću vam ga posle čitavih sedamnaest godina:
To je, u stvari, meni pucao Crven Ban što se gospođa uvredila zato što sam njenu imbecilnu ambiciju, uvijenu u ukrasni papir plamenog patriotizma, bacio u (debelo zasluženu) sprdnju. Oduvek su mi, da budem iskren, na Crven Ban išli Srbi i Srpkinje koji nezadovoljni (objektivno) lošim uslovima života u Srbiji odlaze trbuhom za kruhom u beli svet, tamo, u belom svetu, otkrivaju koliko su u stvari veliki Srbi i Srpkinje, koliko ih duša boli za Srbijom i koji u strahu od gubitka identiteta tradiciju brižno neguju ajvarom, kiselim kupusom, igranjem kola, oblačenjem majica sa likom Putina i (ponekad uspešnim) pokušajima da u dvorištu ispeku prase na ražnju.
Karakteri cure, pa da podvučemo crtu. Kanada, opštepoznato je, nema ništa protiv nacionalnih identiteta i tradicija, još manje protiv likova na duksevima i ličkih kapa, doduše pod uslovom da se identiteti i tradicije drže podalje od vatre, ali kad neki naše gore list bude savatan u pokušaju da ispeće paprike ili prase, on po pravilu neće reći da je debelo kažnjen zato što je prekršio zakon, nego zato što je Srbin i srpskoga roda. Isto to – u još zapaljivijem ambijentu – rade i državotvorci u matici Srbiji, samo što umesto paprika i prasadi pale vatre deklaracija o zaštiti identiteta i opstanku nacije, pa posle – kad Rogonja dođe sa paprenim računom – neće reći da je degenek usledio zato što su podmetali požar, nego zato što je vatra bila srpska.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
