Vučićizacija vojske

Reakcija dela javnosti kojoj je Vulinova inicijativa zaličila na produbljivanje kulta ličnost primorala je Vučića da svog ministra javno zamoli da od ideje odustane. Međutim, to što se predsednikovi portreti neće pojaviti u vojnim objektima, nikako ne znači da se odustalo od projekta simboličke vučićizacije oružanih snaga. Protokom vremena postaje vidljivije zbog čega je Vučić izvršio rokadu u Vladi i na mesto pomalo dosadnog apartčika Đorđevića doveo živopisnog Vulina, čija se lojalnost vođi graniči sa fanatizmom. Najpre, u disciplini dobacivanje preko plota, Aleksandar Vulin je za par godina koliko je u vlasti nadmašio konkurente. Uz sve pohvale Đuriću, Dačiću, Selakoviću, niko ne ume Hrvatima i Albancima da odbrusi kao što to ume Vulin. Samim tim, Vučić je ocenio da će Vulinove verbalne detonacije dalje da se čuju ako ih bude izgovarao u maskirnoj uniformi.

Ipak, ovo je ministru Vulinu samo vanškolska aktivnost. NJegova primarna delatnost je da lik i delo Aleksandra Vučića u svesti prosečnog glasača neodvojivo veže za Vojsku Srbije. Otkako je stupio na funkciju, nijedna izjava ministra odbrane nije prošla bez pominjanja vrhovnog komandanta. Tako nešto gotovo nikada nije moglo da se čuje od Zorana Đorđevića, a retko čak i od Bratislava Gašića.

Vučić je uvek shvatao značaj uloge koju vojska igra u glavama glasača i u skladu sa tim je, kad god je mogao, pokušavao da se ubaci među uniforme. Kada je nakon izbora 2012. mogao da bira bilo koju poziciju u Vladi sem premijerske, Vučić je odabrao da bude upravo ministar odbrane. Od tada je i počeo svaki Uskrs da slavi po kasarnama, nezavisno od funkcije koju je obavljao. Iz njegove perspektive, stvarno ne postoji niko ko bi sa više entuzijazma radio na građenju kulta Vučića kao ratnika od Aleksandra Vulina.

Ovaj otužni igrokaz u direktnoj je suprotnosti sa deklarativnim strateškim ambicijama Srbije. Ali opet, profesionalizacija Vojske i njeno stavljanje pod demokratsku kontrolu institucija nikada nikome nisu doneli glasove.