Kolonija

Srpsko društvo jeste zatrovano, ali na prvom mestu korupcijom i bezakonjem. Nacionalizam u najgorem vidu je derivat toga, ne i jedini mogući. Kada Boško Obradović poziva Sašu Jankovića da izađe iz „kruga dvojke“ i „filosofije palanke“, on takođe nudi samo delimičan koncept. Delimičan, jer po tome je građanski i proevropski i intelektualni establišment Srbije lokacijski stacioniran u centru Beograda, zaslužan za kolonijalno mišljenje i politiku. S tim što je Srbija, po Obradoviću, isključivo u kolonijalnom položaju prema Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama. Po njemu, ne postoje ruske i kineske kolonije, već samo one koje je pokorio i koje eksploatiše Zapad.

Zanimljivo je koliko su oba koncepta pogrešna i koliko se mogu podvesti pod onim što je filozof Zoran Đinđić zvao lažnim problemom koji se učita u društvenu realnost. I onda pravi „bag“ koji se ne može premostiti, budući da na lažni problem, nema tačnog i istinitog odgovora.

Ako već uvodimo pojam kolonija, moramo da uvažimo realnost da je ovde kolonijalni odnos prema stanovništvu i resursima uvela domaća vlast. Jugoslovenski ratovi u čiji su uvod bile piramidalne banke, služili su sveopštoj kolonijalnoj pljački, koju su vodili domaći vlastodršci, podobni direktori i pomagači i saučesnici iz službi bezbednosti i podzemlja. I ta kolonijalna brutalnost koja je porodila sadašnji establišment bila je pokrivena velikim patriotskim pričama, kao i obrnuto, njihovim negacijama. I obe priče su održavale i održavaju status kvo – zato nam se čini da nam se stalno dešavaju već viđene stvari i da se ne snalazimo dobro u svetu, koji je postao komplikovan.

U svetu nema više linearnih podela na koloniju i metropolu. Pojedina područja unutar iste države, ili istog grada i mogu biti u kolonijalnom statusu, dok uži slojevi stanovništva iste države mogu uživati u svim privilegijama građana višeg reda u metropoli. Recimo, to je Čedomir Jovanović po svom životnom stilu i materijalnom statusu. U isto vreme, većina drugih građana, čak iako su odrasli u istom kraju, išli u istu školu i žive na par kilometara razlike, mogu grcati u kolonijalnoj bedi. Političari i liberalnog i ultradesnog spektra zato bi trebalo malo da modernizuju i inoviraju svoje stavove. Možda bi onda i njihovi politički sukobi i polemike bili iskreniji i možda bi više ljudi zainteresovali za učešće u njima.