"Ubijeni" novinari

Doduše, poneki su i dobijali batine, ali je vlast oštro reagovala u tim situacijama. „Čist fašizam“ rekao je, opet, Stefanović, kada su dve novinarke Pinka bile žrtve incidenta na protestu Dveri ispred ove TV kuće. Oštro je reagovao i predsednik Aleksandar Vučić kada je troje novinara, uključujući i našu Lidiju Valtner, bilo žrtva napada obesnih redara prilikom inauguracije. „Radili su svoj posao, sprečavajući one koji su nameravali da naprave krvoproliće“, živopisno je opisao predsednik rad predanih telohranitelja koji su guranjem i davljenjem sprečili krhku devojku i dva mladića u obavljanju svog posla. Dakle, reakcija vlasti na napade novinara postoji. Novinari su bezbedni a sloboda medija zagarantovana, tvrde. Kako, pitamo mi?

Ako se primenjuju dvostruki aršini i novinari dele na podobne i nepodobne? Ako se u prorežimskim tabloidima kritički nastrojena javna glasila i njihovi novinari kvalifikuju kao strani plaćenici i domaći izdajnici (zvuči poznato?), rušitelji ustavnog poretka, državni neprijatelji, pa čak i atentatori? To je retorika koju ova vlast dozvoljava, a koja direktno na čelo crta mete onima na koje se tabloidi namerače.

Šta ćemo sa ekonomskim aspektom? Ti isti prorežimski mediji dobijaju najviše sredstava od državnih oglašivača – javnih preduzeća. Prednjači naravno Informer, dok se ti isti oglašivači povlače iz medija koji se „usude“ da napišu kritički tekst na račun vlade ili predsednika. Nepodobnim medijima se stalno šalju poreske inspekcije, pa čak iako utvrde da prekršaja nema „preventivno“ blokiraju račune? Dok se drugim medijskim kućama, poput Pinka na primer, gleda kroz prste i uprkos milionskim poreskim dugovima dodeljuje kredit za koji garantuje država.

Finansiranje medija na lokalu je tek posebna priča. Gotovo da ne postoji grad ili opština u Srbiji gde „stručna“ komisija po pravilu sredstva namenjena javnim glasilima dodeljuje isključivo glasilima SNS. Što dovodi do masovnog gašenja svih medija u kojima se radi profesionalno i odgovorno, u skladu sa etičkim standardima profesije. Dok se na onim drugim veličaju dostignuća vlastodržaca, makar to bilo svečano otvaranje semafora, ograda ili mostića. O njihovim malverzacijama, nepotizmu, proneverama sredstava i ostalim prekršajnim i krivičnim delima nema ko da piše. O kakvoj slobodi medija mi pričamo?! Ah, da. O onoj gde treba da smo srećni „jer nijedan novinar nije ubijen“.