Mora da se blaženopočivši Slobodan Milošević nekoliko puta okrenuo u grobu kad je iz dubina Hada ugledao svog nekadašnjeg pulena i uzdanicu, sada spoljnog popečitelja, Dačića Ivicu, kako s leđa prilazi Donaldu Trampu, ali ne – kako je Milošević u prvi mah očekivao – s namerom da mu zabije nož u leđa (kao što su oni zabili nama), nego da mu pokaže isečke iz žutara serbskih kao dokaze tople ljubavi srpskog naroda, senata i vlade prema najvećem sinu svih američkih naroda i narodnosti.
Zaintrigirani „zamagljenošću“ štampanog materijala pokazanog Trampu, zli jezici su lansirali tezu da na slikama nisu bili prikazani izlivi srpske trampofilije nego fotografije nekih polusrušenih beogradskih nekretnina na koje je alavi megapreduzimač, Tramp, navodno bacio oko. Dačić je te insinuacije odbacio s vidnom indignacijom, što je pouzdan znak da bi glasine mogle biti tačne, ali to nije tema naše današnje kolumne.
Neću se pridružiti horu uzibrećenih drugosrbijanaca koji se danima zgražavaju nad činjenicom Dačićevog drznovenija da izbliza vidi Trampa (kao što je Pinki video Tita), ne, daleko od toga, smatram, štaviše, da su Dačić i Tramp u suštini isto društvo, a da se (ipak) nepremostiva razlika između njih dvojice svodi na disproporciju u broju nula na bankovnim računima i količinu moći kojom raspolažu. Držim, štaviše, da bi – da je situacija počem obrnuta – Tramp bez ikakvog zazora prišao Dačiću s leđa da mu pokaže nešto što bi godilo Dačićevim očima, ali takođe držim da je srećna okolnost što je situacija takva kakva jeste, jer kada bi Dačić, ne dao Bog, imao para i moći koliko ih ima Tramp, nad Prištinom i Zagrebom bi se ubrzo zabelele (zacrnile?) atomske pečurke i – uopšte – bilo bi jao svetu.
Nije, dakle, sporno što je Dačić prišao Trampu, ponajpre zato što Dačić (začudo) ne laže kada kaže da ga je Tramp lično pozvao, jer da ga Tramp nije pozvao, da mu je Dačić samoinicijativno pokušao prići, sada bi u Hagu – pardon, Hadu – polagao Miloševiću račune zbog izdaje. Sporna je, međutim – a za Srbiju i ponižavajuća – očigledna Dačićeva namera da se Trampu uvuče u dupe na način kojim se u Srbiji preko čmara stiže do zvezda, što će reči – laskanjem, laganjem mašćenjem i izvrtanjem činjenica, što su sve stvari koje u anglosaksonskom svetu nemaju nikakvu prođu. Tramp, naime, vrlo dobro zna da je Vlada Srbije „navijala“ za Klintonovu, a da je kratkotrajno svesrpsko oduševljenje američkim predsednikom nastalo iz zablude da će Tramp povaditi trnje iz ovdašnje mindže. U tom smislu je – da ne bi bilo zabune – Dačiću „na marginama“ visokog skupa američka strana jasno stavila do znanja da će se odnosi između SAD i SRB popraviti tek kada budu savatani i pravdi privedeni palikuća američke ambasade i ubica braće Bitići.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
