Bila je dovoljna jedna presuda koja nije po volji vlastodržaca da potopi sve one kurtoazne izjave pred briselskim birokratama o posvećenosti Srbije evropskim vrednostima.
Reakcijom na odluku Apelacionog suda u Beogradu da ukine osuđujuću presudu biznismenu Miroslavu Miškoviću predstavnici vlasti su jasno pokazali kako oni zamišljaju vladavinu prava.
„Evo vam tajkuni, neka nam vode državu i neka pokradu sve što je u međuvremenu stvoreno“. Ovo nije samo burna reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića na odluku suda. To je i kršenje pretpostavke nevinosti, povreda prava na pošteno suđenje, ali i precizno uputstvo za Viši sud koji mora da ponovi postupak.
Da stvar bude gora, veće Višeg suda u Beogradu je pokazalo da nije imuno na takav vid pritisaka, za razliku od njihovih kolega iz Apelacionog. Prvostepeni postupak je obilovao detaljima koji dovode u pitanje nezavisnost veća: medijska tortura sudije, zamena sudskog veća, podizanje novih optužnica pred kraj suđenja, veća kazna za pomagača nego izvršitelja krivičnog dela… Traženje autentičnog tumačenja zakona od skupštine i Ministarstva finansija, što je i jedan od razloga za ukidanje presude, svakako nije pomoglo.
Burna reakcija Vučića i njegovih nije slučajna. Zaboravlja se da je rejting tadašnjeg PPV-a bio tek malo iznad proseka do hapšenja Miškovića. Kada se predsednik Delta Holdinga našao iza rešetaka Vučić je preko noći postao neprikosnoveni lider Srbije. A ako su građani ovo i zaboravili, Vučić sasvim sigurno nije. On se na slučaju Mišković popeo do apsolutne moći i neće želeti ništa da prepusti slučaju.
Ključni problem u ovom slučaju je što u Srbiji i dalje postoje institucionalne pretpostavke koje ovakve „sugestije“ političara čine prohodnim. Dok god predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti imaju uticaj na postupak izbora i napredovanja nosioca pravosudnih funkcija izjave političara će odjekivati sudnicama.
Agenda pristupnih pregovora sa EU predviđa udaljavanje države iz pravosudnih poslova i jačanje autonomije suda i tužilaštva. Izmene Ustava koje će ovo formalizovati su neizbežne, ali ne treba gajiti iluziju da će vladavina prava ovde ubrzo ugledati svetlost dana. Ako je u nečemu naprednjačka vlast dobra, to je u manevrisanju između demokratskih paragrafa zakona koje smo „prinuđeni“ da usvojimo. Pravosuđe je, iz njihove vizure, isuviše značajno da bi bilo prepušteno tamo nekim sudijama i tužiocima.
Ono što zabrinjava je što ova, nimalo suptilna „dvostruka igra“, nailazi na razumevanje u Briselu. U tom kontekstu, ne preostaje nam ništa drugo nego da se uzdamo u ono malo sudija i tužilaca koji imaju hrabrosti da u Vučićevoj Srbiji obavljaju svoj posao u skladu sa zakonom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
