Kopija MMF-a

Razlog za to je, kako navode u Fiskalnom savetu, što bi se svako povećanje iznad tog procenta negativno odrazilo na privredni rast Srbije.

Ovo nije prvi put da Fiskalni savet u sebi svojstvenom „tačerističkom“ stilu daje procene koje izazivaju gnev u osiromašenom narodu. Nije ni čudo što sve veći broj građana Fiskalni savet naziva „malim“ Međunarodnim monetarnim fondom ili kopijom MMF-a. Drugim rečima, građani Srbije su shvatili da je jedini zadatak koji je Fiskalni savet postavio pred sebe da ponavlja ono što kažu MMF i Svetska banka. A svakom ko ne naseda na neoliberalnu demagošku propagandu jasno je da te institucije interesuje samo to da Srbija vrati kredite i da se zaduži novim a ne kako će radni čovek u Srbiji prehraniti svoju porodicu. U zemlji u kojoj su plate među najnižima u Evropi a penzioneri jedva sastavljaju kraj sa krajem reći da im od onog što im je oduzeto smanjenjem plata i penzija od 10 odsto sada treba vratiti samo polovinu od toga je ne samo nepravedno i nekorektno već i sasvim nepristojno. Gospoda koja sede u Fiskalnom savetu veoma dobro znaju da se potrepštine neophodne za život ne kupuju statističkim podacima, procentima i merama štednje već novcem. A iznos većine penzija i plata u Srbiji je toliko nizak da jedva može da podmiri najosnovnije potrebe iz potrošačke korpe. Primanja velikog broja građana, pa čak i u Beogradu, gde su plate među najvećima u zemlji, ne prelaze 30.000 dinara. Među njima je i značajan broj ljudi koji rade u državnoj upravi ili su penzioneri. Poručiti im da moraju i dalje da jedva sastavljaju kraj sa krajem da „ne bi bio ugrožen rast BDP-a“ je potpuno licemerno. Postavlja se pitanje da li bi gospoda iz Fiskalnog saveta prihvatila da zarad privrednog rasta zemlje njihova plata bude 30.000 dinara. NJihove plate su, kako kažu upućeni, veoma visoke i time je licemerje Fiskalnog saveta još veće jer se oni finansiraju upravo od poreskih davanja onih kojima su plate smanjene. Izjavom da bi povećanje plata iznad pet odsto značilo i napuštanje orijentacije Vlade Srbije da se demotiviše zapošljavanje u javnom sektoru pokazuje da Fiskalni savet robuje i ideološkim predrasudama da je privatna firma uspešnija od državne te agituje za privatni kapital, što je u potpunosti neprofesionalno i skandalozno.

I na kraju, Fiskalni savet mora da zna da se privredni rast neće izdejstvovati bilo kakvom štednjom već reindustrijalizacijom zemlje, a to je očito zadatak od koga podjednako beže kako to telo tako i Vlada Srbije.