Najpre je predsednik Aleksandar Vučić zavapio kako je Evropska unija licemerna jer ima jedne aršine za Kataloniju, a druge za Kosovo.
U svom karakterističnom maniru zlurado je – a sa vrlo malo osnova u realnosti – pominjao i nekakvu mečku koja navodno igra u Briselu, Berlinu, Parizu i drugde, a sve povodom dešavanja u Kataloniji. „Zašto smo mi Srbi najgore tretirani“, kukumavčio je Vučić tobož iz nekakvih patriotskih razloga.
Potom je premijerka Ana Brnabić – zaplićući početnim koracima u mutljavine srpske spoljne politike – lamentirala kako izgleda postoje „dva međunarodna prava“, te kako mi ima da se žalimo Evropskoj komisiji. Najzad, oglasio se neizbežno i šef diplomatije Ivica Dačić: „Bombardovali su nas zbog Kosova, neće sada reći da su pogrešili. Ali obiće se to njima u glavu“.
Čitava drama nastala je zbog stava Evropske komisije, povodom nezakonitog glasanja u Kataloniji i nasilja koje se dogodilo, a prema kojem i Komisija i Evropska unija podržavaju „jedinstvo i stabilnost“ Španije. Ali zašto drama kada i Srbija isto to podržava? Beograd i Brisel su istomišljenici.
Jasna stvar – još jedna epizoda propagandne histerije upućena domaćoj publici, odnosno biračkom telu. Malo busanja u kobajagi patriotska prsa uz jauk kako nam Evropa otima Kosovo i Kataloncima ne da da se opredeljuju, dok je pak kosovskim Albancima to dozvolila i svesrdno im pomogla.
Nema sumnje u to da je EU licemerna u ovoj stvari, a i u mnogim drugim. Međutim – ko to nju optužuje za hipokriziju? Arhilicemeri! Jesu li Vučić i Dačić bili deo vlasti koja je 1999. izvojevala „veličanstvenu pobedu“ nad NATO? Jesu li dali svoj još veličanstveniji doprinos dešavanjima pre bombardovanja? Da li su 18 godina kasnije potrčali u zagrljaj Ramušu Haradinaju, koji je na srpskim poternicama zbog ratnih zločina, i zbog čijeg su se oslobađanja iz francuskog zatvora pre nekoliko meseci strašno naljutili na Francusku?
Vodi li Vučić „unutrašnji dijalog“ i sprema li Srbiju za učlanjenje u Evropsku uniju za šta je ključni preduslov svima jasan – pitanje je na koje bi odgovor mogao da glasi „izgleda“. Sve ukazuje na to da idemo na Zapad, a ne na Istok, i da je „balansiranje“ privremeno. U tom smislu, padanje u trans zbog EU i Katalonije samo je nastavak raspamećivanja birača i zabašurivanja drugih stvari koje realno tište one nad kojima „iznenađena i uvređena“ vlast vlada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
