U idealno zamišljenom multipolarnom svetu Hojt Ji bi bio u pravu: Srbija ne može sedeti na dve stolice, i od nje bi se očekivalo da se pridruži spoljnoj politici EU ukoliko se približava punom članstvu.

Ali ni zvanična evropska politika nije koherentna. Sama EU je duboko kontaminirana ruskom propagandom, nelegitimnim političkim uticajem, ilegalnim kapitalom. Zvaničnici zbunjeni, bez stava, nekad i sumnjivi. Američka državna sekretarka Hilari Klinton kompromitovala je nacionalnu bezbednost koristeći privatan mail server, ubijen je američki ambasador u Bengaziju 2012, Putinova agentura verovatno doprinela Trampovoj pobedi na predsedničkim izborima. Hojt Ji nije ponudio srpskoj javnosti nikakav konkretan plan koji bi vodio podršci distanciranju od zvanične Moskve. Taj plan bi podrazumevao promenu agende američke diplomatske misije u Srbiji i regionu, koja je nepotrebno kruta i arogantna u svakoj koliziji zvaničnih politika. Nije jasna ni linija sporazumevanja Vašington-Brisel-Beograd. Tu je i treća, kineska stolica.

Naredni debakl nastupio je odlaskom američkog zvaničnika u Prištinu. Taj gest će javnost u Srbiji tumačiti isključivo neprijateljski. U Americi sam učio da je „impact“ Sveti Gral svake karijere. Ovde su me učili pritvornosti, poltronstvu i izdaji. I, gde je „impact“. U kojoj šupi?

Razumem Hojta Jija, ali je nejasno kome se on ovde obraća, i kakve će biti posledice. U Srbiji su SAD omražene kao u Iranu ili Pakistanu. To osećanje je takođe činilac našeg zaostajanja. Hojt Ji se lično mogao uveriti da su „lideri“ opozicije Jeremić i Janković ista prevara kojom su se poslužili Koštunica, Rusi, Tijanić, Zemunci i najsmrdljivija beogradska čaršija dok su ubijali Đinđića i reforme. Nadam se da će i oni Vučića približiti evropskoj stolici.

Alternativa evropeizaciji je Putinov režim koji prepoznaje muškarce kao oligarhe i mužike, žene kao kurve ili babuške. U toj vizuri društva nema slojevitosti, različitosti, sloboda, nema veberovske etike. Ali je 5. oktobra bilo jasno da je u Srbiji Putinovski poredak neodrživ, i u unutrašnjem i u međunarodnom kontekstu. Istovremeno, evropska integracija ostaje bez globalnog oslonca. U nedostatku liderskih vizija i institucionalne bistrine, američko i evropsko partnerstvo su sve manje uverljivi. EU je za srpsku javnost birokratsko strašilo, koje sa Amerikom uslovljava i preti, njene donacije i saradnja javno nevidljivi.

I ako su ruski strateški pritisci na Baltiku dobili adekvatne odgovore, tim pre se intenziviraju nastojanja, kako ih Hojt Ji vidi, da se balkanske države učine slabim i razjedinjenim. Jugoslavija je bila naša Amerika i Evropa. I jedini je oslonac slobode i demokratije. Saradnja sa Albanijom dopušta da se kosovsko pitanje zatvori u širem okviru. EU integracija je prioritet kako ne bismo postali krčma mužika, babuški i kurvi, ali pre svega zarad jedinstva sa susedima, priznavali ili ne jedni druge. Ko će u UN, nevažno je u meri u kojoj su UN kontaminirane svojom antidemokratskom većinom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari