Pustinja nerealnosti

Kada Aci Srbinu istekne rok trajanja – koji će biti mnogo kraći nego što se Aco nada, a mnogo duži nego što bi to želeli pretendenti na presto – njega na položaju gospodara svih srpskih noževa i pogača i svih srpskih viskova i mistrija neće naslediti neki dobričina – nazovimo ga Mika Evropljanin – jer stanje gotovo apsolutne razvaljenosti društva (i naročito) države prosto priziva nekog svirepog satrapa koji se neće odazivati na pozive na TV „debate“, a ako se i odazove, to će biti samo zato da drskoj novinarki pred kamerama pajserom prospe mozak i da se potom – za primer ostalima – popiša na njen leš.

Već čujem glasove iz krugova dvojke kako romore: „Ali to je nemoguće, Evropa i Amerika to neće dozvoliti.“ Moja pak malenkost glasovima „poručuje“ sledeće: još kako će to i Evropa i Amerika dozvoliti, kao što su Miloševiću deset godina dozvoljavali da žari pali, pa su počeli da mu to ne „dozvoljavaju“ tek kada je sve otišlo u 3LPM, a i tada su počeli da mu „ne dozvoljavaju“ – i to preko nedužnih grbača – onda kada je ubojnim raketlama i pametnim bombama po belosvetskim arsenalima počeo da ističe rok trajanja, pa je postojeće trebalo ispucati i obnoviti zalihe.

Od poslednjeg euroameričkog „nedozvoljavanja“ prošlo je već osamnaest godina, raketle i bombe su u međuvremenu ponovo zastarele, oni sa zrnom soli u glavi neka izvuku naravoučenije, a mi idemo dalje. Onoliko koliko je imbecilna prvosrbijanska nada da će u Rusija jednom trenutku Srbiji povaditi trnje iz mindže, vratiti joj Kosovo, pa je do u beskonačnost darivati šampanjcem, kavijarom i džakovima para, isto toliko je imbecilna i drugosrbijanska nada da će posao koji bi ona morala uraditi – i to u saradnji sa Prvom Srbijom – umesto nje oposliti Evropa i Amerika.

Histerična dreka oko otcepljenja Kosova samo je dimna zavesa koja (sve neuspešnije) prikriva da se Srbija otcepila od svake pameti i civilizovanog poretka i da se polako ali sigurno pretvara u (polu)divlji Bantustan po kome žare i pale jurodivci i siledžije, a red zavode bwane i visokoblagorodija sa diplomatskim imunitetom. To što polovina Srbije do imbecilnosti fanatično teži Rusiji, a druga polovina isto tako fanatično i imbecilno, Evropi, jasno pokazuje da Srbija nije u stanju da postoji na mesu na kome jeste, u miru sa samom sobom, a kamoli sa Kosovom i okolnim zemljama. Postoji jedan jedini izlaz iz ovog čemera koji će se se protokom vremena samo povećavati – to je unutrašnji dijalog na temu kako prevazići diktaturu tribalne psihologije i smiriti pomahnitale strasti, a potom sazvati ustavotvornu skupštinu. Sve drugo će biti mlaćenje prazne slame.