Site name

Rehabilitacija nacionalističke ideologije

* Posle petnaestak godina u političku strukturu se uvukla ista ona garnitura koje je aktivno učestvovala u ratnom pohodu i razaranju SFRJ

Politička elita na čelu sa predsednikom Srbije sugeriše da se moramo okrenuti budućnosti i ne osvrtati se za sobom, a na svakom koraku je više nego očigledno da je prošlost sveprisutna u sadašnjosti, zasigurno će biti i u budućnosti.

10

Piše: Stefan Milosavljević

14. novembar 2017. 15:30

Rehabilitacija nacionalističke ideologije

To se može iščitati iz vrednosnih stavova, kulturnih obrazaca i društvenih modela koji su preživeli rat, a to pokazuje da je ideološka podloga koja je obeležila ratove 90-ih i dalje dominantna politička formula ne samo u Srbiji, već i u drugim postjugoslovenskim društvima. Dakle, posledice politike starog režima vidljive su u manjoj ili većoj meri od njegovog pada pa sve do današnjih dana.

Preživeli ideološki elementi starog režima se postepeno ,,kristališu'' i postaju kriterijum na osnovu koga se procenjuje legitimnost aktuelne vlasti. Na delu je tendencija agregacije svih potrebnih elemenata kako bi se rehabilitovala nacionalistička ideologija sa ciljem da obnovi politički potencijal. Politička elita se u tu svrhu služi različitim operacionim instrumentima kako bi opravdala zločine iz prošlosti i na taj način legitimisala svoj položaj. Politička elita je upregla istorijsku nauku, pravne i političke mehanizme i potčinila ih jednom uzvišenom političkom cilju - rehabilitaciji nacionalističke paradigme.

Uporedo sa rehabilitacijom nacionalističke ideologije odvija se proces degradacije morala koji ima za posledicu ustoličenje čoveka koji predstavlja simbol politike 90-ih. Odgovor na pitanje kako smo dospeli do toga da se vlasti dočepa takav čovek nije složeno, potrebno je razumeti procese koji se odvijaju tokom i nakon ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

Posle petnaestak godina u političku strukturu se uvukla ista ona garnitura koje je aktivno učestvovala u ratnom pohodu i razaranju SFRJ. Izbori i demonstracije 2000. god. obeležile su kraj Miloševićevog režima i početak konsolidacije nove vlasti koja nije napravila diskontinuitet sa politikom koja je proizvela ratove. Nakon 2000. god. nije došlo do promene na kulturno-vrednosnom planu, niti do diskontinuiteta u političkoj sferi, već, naprotiv, otpočela je obnova nacionalnog romantizma i tako otvorila put ubedljivoj pobedi aktuelnog predsednika Srbije. ,,Miloševićev režim je oboren impulsom iz slične paradigme na kojoj je sam počivao." (dr Đokica J.)

Uprkos nastojanjima da se usadi višepartijski sistem i afirmiše politički pluralizam, koncept ,,partijske diktature'' se pokazao kao otporan model koji je duboko i strukturno usađen u političku kulturu naših prostora. Naš Vođa političkog monizma i paternalizma se pokazao vešt u afirmaciji kulture inferiornosti, poslušnosti i potčinjenosti. Društvo u kome je poslušnost uzdignuta do nivoa vrline nije samo dokaz političke umešnosti vladara, već pokazatelj političke kulture u kojoj živimo.

Još na početku ratova i nakon toga, može se uočiti dinamika istorijskog revizionizma koja potire antifašističko nasleđe, briše razliku između dobra i zla, žrtve i dželata. Nacionalistička elita je stavila u pogon pravne mehanizme, podredila istorijsku nauku političkim potrebama i osvetlila put rehabilitaciji kolaboracionista. Rehabilitacija četništva proizilazi iz duboke potrebe aktuelne vlasti da opravda masovne zločine tokom 90-ih i na taj način legitimiše političku moć. Trenutna vlast ne može da vlada moralno sposobnim građanima/kama, zato je potrebno pregaziti antifašizam koji je nakon II svetskog rata dobio, pre svega, etička svojstva.

Mislim da nije potrebna duboka analiza političkog stanja koja bi pokazala kontinuitet politike nakon 5. oktobra i moralni kolaps u kome živimo, dovoljno je šetati Knez Mihailovom ulicom i razgledati kako ljudi prodaju majice sa slikama: Ratka Mladića, Draže Mihailovića, Radovana Karadžića, Cara Dušana...

Zato smo i danas tu gde jesmo.

Autor je aktivista Žena u crnom

povezane vesti

Zašto sam "napao" Maju Gojković

0

Piše: Boško Obradović

Kakvi smo, istinski, prema deci?

0

Piše: Vesna Ćorović Butrić

Završi Megatrend pa pali i žari

5

Piše: Miloš Vukosavljević

komentari (10)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Mirko

14. novembar 2017.

Slažem se sa autorom teksta. Okretanje glave i prelaženje preko počinjenih zločina je siguran put u novi rat i nova stradanja. Agenda zločinaca se polako ispunjava, vreme prolazi, zločinci su nekažnjeni, sami zločini se relativizuju, nije daleko momenat kada će i poslednji glasovi koji istrajavaju na procesuiranju zločinaca utihnuti. U tom momentu ćemo postati društvo u kome je zločin normalizovan i društveno prihvatljiv. Takvo društvo nema budućnosti, takvo društvo je osuđeno na propast.

penzionisani major

14. novembar 2017.

Očigledan primer gde je poslušnost uzdignuta do nivoa vrline, je vojska. U vojsci su od 1945 do danas napredovali samo poslušni. Nikad sposobni.

Desimir

14. novembar 2017.

Da imamo više organizacija u civilnom sektoru kao što su "Žene u crnom" drugačija bi situacija bila u Srbiji. Imali bi civilizacijski napredak a ne kao što je sada situcija da u mnogim društvenim poljima nazadujemo. Stefan Milosavljević je u svemu u pravu. S pravom naglašava da smo u moralnom kolapsu. Preko kadrova iz Miloševićeve vrhuške nama se vraćaju devedesete, koji raznim populističkim potezima žele da opravdaju zločine. Teško nama.

Milos

14. novembar 2017.

Apsolutno nenormalan tekst od coveka sumnjivog karaktera i strucnosti.Ovako nesto dobija prostor samo u Danas-u.Bravo,ubili ste jos jednom zeca topovskom granatom.

Uplaseni prijatelj Srbije

14. novembar 2017.

Sta da vam kazem, nisam Srbin ali postujem puno toga u srpskom drustvu. Citajuci vas cijenjeni list ja uzivam u analizama i artikulisanosti vasih novinara i mislim da su potpuno neutralni i posteni, pozdrav za sve njih. Kada bi to bilo lice Srbije ja bih volio tu drzavu kao sto volim i svoju Crnu Goru u kojoj sam rodjen, kao Bosnu u kojoj sam radio nekoliko godina i kojoj sam zahvalan za fantasticno gostoprimstvo koje su iskazivali prema ljudima iz Srbije i Crne Gore koji su tamo nasli zaposlenje.oni koje je uhljebila, kao Karadzica naprimjer, vratili su im na najuzasniji nacin-genocidom. Medjutim, lice Srbije su sada Cetnici i njihova legalizovana ideologija istrebljenja svega sto nije cetnicko. Za njih su posteni Srbi koji se ne slazu sa njima izdajnici i potpuno su marginalizovani. Sta preostaje vasim susjedima nego da se naoruzavaju u strahu da novi Milosevici, Seselji, Vucici, Dacici opot krenu u novo etnicko ciscenje. Srbija sama sebi pravi neprijatelje bez ikakvok razloga. Ima li tu nesto patolosko molim vas?

fasisti vole crno

15. novembar 2017.

.."... ona garnitura koje je aktivno učestvovala u ratnom pohodu i razaranju SFRJ....." Sve su ideoloske istine manje vise fakticke lazi. Ali ova je apsolutni rekorder. Valjda zato sto je fenomen berzanskog spekulanta Sorosa jedinstven fenomen u istoriji.

dragan bobić

15. novembar 2017.

Text je o.k. samo ostavite se pominjanja Draže i četnika u ovom nekom kontekstu.

Milivoje Radaković

15. novembar 2017.

@fasisti vole crno: SFRJ nisu gazile oklopne jedinice nemačke, bugarske ili turske soldateske, nego soldateska Miloševićevog portparola Veljka Kadijevića. I nije ta banda ukoljica bila organizovana u "Fond za otvoreno društvo", nego u SPS i "Savez Komunista - Pokret za Jugoslaviju". Po blagoslov nisu išli ni u Berlin, ni u Teheran, nego u Moskvu, gde su najzad i pobegli kad im se krvavo tlo izmaklo ispod čaponjaka. I nije Šoroš počeo o svom ćeifu da štampa jugoslovenske dinare, nego je drug Slobica privatizovao saveznu kovnicu, niti je Solana nametnuo Srbiji da preuzme resor odbrane u svoj domen, nego smo to dobili "izmenama Ustava SR Srbije"! Crno da crnje ne može!...

Posmatrač

15. novembar 2017.

Nema većeg komplimenta... nego kad neko iz neke ovakve organizacije kaže nešto loše o nečemu...

Tasa

16. novembar 2017.

@dragan bobić Mi koji zivimo van Srbije bili smo u prilici da gledamo narode iz bivsih republika kako pred kamerama svetskih TV izjavljuju da nece da zive s cetnicima, od kojih se postenom svetu i dan danas dize kosa na glavi. Pokolji muslimanskog stanovnstva u Bosni i Sandzaku jos uvek je u secanju naroda, koji su se odvojili. Njima nije smetao zivot sa Srbima, ali ih je pojava bradatih sa subarama, krstovima i kokardama, raznih skorpiona, vukova idr. asocirala na vreme zlocina i klanja, pa su se okrenuli drugim opcijama, koje su nudili nacionalistici lideri. Danas kad hoce nesto lose da kazu o Srbima, onda ih nazivaju cetnicima, a ne komunistima. Sto se tice monarhiste Draze, odbivsi naredbu kralja da se stavi pod komandu Tita i ucestvuje u oslobadjanju zemlje, on se stavio iznad suverena, odmetnuo se. U vojsci je to akt pobune zbog cega se sudi i odgovara. Po pravilima ratvanja,to je baditzam i na takve se puca bez upozorenja.