Zaraze, sudovi i vakcine

Prvi predstavlja prelivanje epidemije malih boginja s KiM na centralnu Srbiju. Pojava ove bolesti nije izuzetak, jer smo samo u ovom veku imali tri godine kada je broj obolelih bivao trocifren. Izvesnu nelagodnost ovoga puta izazvala je jedino okolnost da je obuhvat vakcinacijom znatno opao, pa je postojala opasnost od masovnog prenošenja zaraze. Srećom, povećan odziv na vakcinaciju čini sada tu mogućnost sve manje verovatnom.

Druga važna vest je da je predsednik Republike stao iza medicinske struke i pozvao građane da se okanu teoretičara zavere koji tvrde da su lekari plaćenici, odlučni u zloj nameri da naude našem celokupnom podmlatku. Ta otrežnjujuća poruka naterala je mnoge roditelje da se, pojednostavljeno rečeno, prizovu pameti.

Istovremeno je obnarodovana odluka Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti zakonskih odredbi koje se odnose na obaveznu vakcinaciju. Drugi ishod nije ni mogao da se očekuje, jer su podnosioci inicijative nakaradno tumačili zakonske odredbe na koje su se pozivali. Uporište su našli u Zakonu o pravima pacijenta, gde zaista piše da „(p)acijent ima pravo da slobodno odlučuje o svemu što se tiče njegovog života i zdravlja“, ali su izostavili nastavak iste rečenice: „osim u slučajevima kada to direktno ugrožava život i zdravlje drugih lica“ (čl. 15). Takođe su tvrdili da je pismeni pristanak neophodan „za predložene invazivne dijagnostičke i terapijske medicinske mere“ (čl. 16), prenebregavajući da se taj stav ne odnosi na vakcinaciju, kao preventivnu meru.

Ista grupa ljudi sada „preti“ da će se obratiti Evropskom sudu u Strazburu. Oni to čine u vreme kada su se sve evropske zemlje obavezale da će im vakcinacija biti prioritet, te da će obezbediti političku posvećenost i dugoročno i održivo investiranje u nju. Obaveza uključuje održavanje stanja lišenog dečje paralize u celom regionu, eliminaciju malih boginja i rubeole, suzbijanje hepatitisa B, uvođenje novih vakcina itd. Radi postizanja navedenih ciljeva do 2020, neke zemlje tek sada u svoje liste obaveznih vakcina uvode i MMR (vakcinu protiv malih boginja, zaušaka i crvenke). Inicijatorima tako besmislene ideje jasno je da nemaju nikakve šanse, a ceo ovaj anegdotski intonirani performans služi im za samopromociju, dok se njihovim advokatima smeši honorar za unapred izgubljeni proces.

Četvrti događaj vredan posebne pažnje je neuobičajeno oštar napad ministra zdravlja na proizvođače lekova. On po svoj prilici nema na umu renomirane farmaceutske kuće koje se ne bave tako plitkoumnim manevrima kao što je diskreditacija vakcina. Ima osnova pretpostavci da na tapet stavlja homeopatsku industriju, koja proizvodi svoje „vakcine“, a postaje diskreditovana i na Zapadu i na Istoku, pa agresivno nastupa na novim tržištima poput našeg.

Isto bi se odnosilo i na proizvođače takozvanih pomoćnih lekovitih supstancija ili dodataka lekovima. O razmerama profita koji se tu valja govori površan pogled na izloge apoteka: tu nema pravih lekova za pritisak ili šećernu bolest, već njihovih „alternativa“. Pravedno bi bilo da lekari koji promovišu takve čvrste i tečne bogojavljenske vodice, pripisujući im izmišljena svojstva, konačno dobiju po prstima.

Autor je profesor univerziteta, epidemiolog