Dinarska psihoza

Jovanovićevom se spisu vaistinu malo šta može prigovoriti, osim možda to što uzroke brojnih srpskih mentalitetskih manjkavosti i zastranjivanja pripisuje planinskom poreklu Srba.

Kao što ste se ovde višekratno obavestili – uz dužno poštovanja za Jovanovića, Cvijića (pa i Fernana Brodela) – moja malenkost uopšte ne veruje u teoriju o presudnom uticaju geomorfologije na istoriju i život, ako ni zbog čega drugog a ono zato što narativi o gorštačkoj violentnosti, nedisciplinovanosti, sklonosti fantaziranju i nesklonosti radu padaju u vodu na primerima velebrodovitih Tibeta i Nepala, koji spadaju u najneviolentnije kulture ovog guravog sveta, ali i Švajcarske, koja je zemlja mnogo planinskija od Srbije, a čiji žitelji uopšte nisu ni neradni ni nedisciplinovani. Naprotiv!

A tek je psihotično neutemeljena teorija o slovenskom poreklu dinarske psihoze – koju Slobodan Jovanović razložno nije ni uzeo u razmatranje – saglasno kojoj su srpske mane u stvari posledice srpskih vrlina – dobrodušnosti, gostoljubivosti, pravoslavnosti, itd, na kojima nam zli okolni svet zavidi i daje sve od sebe da nas, ako ne baš dibidus uništi, a ono bar „rasrbi“.

Sada sledi prilog Jovanovićevom „Prilogu za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera“. Držim, naime, da dinarska psihoza – kao, uostalom, ni shizofrenija, tuberkuloza ili male boginje – nije „etnički čista“ bolest koja spopada samo Srbe, a na koju su ostali narodi imuni, a činjenicu da je dinarska psihoza u Srbiji pandemijska i endemska objašnjavam time što se ona – za razliku od ostatka sveta – u Srbiji ne leči, nego neguje i – što je još crnje i gore – smatra savršenim zdravljem.

Sad ćete se sigurno zapitati: a kako se to leči dinarska psihoza? Evo kako: gorkim lekovima, kojima je blagovremeno iskorenjena u boljem delu sveta, a kojima je i Petar Veliki vrlo uspešno izlečio Ruse od (nazovimo je) uralske psihoze i učmalu i uspavanu Rusiju – koja bi se, da nije bilo Petra, danas zasigurno zvala Severna Srbija – pretvorio u imperiju i svetsku velesilu. Vreme gorkih lekova je k sožaljeniju odavno prošlo, pa je najefikasniji lek za dinarsku psihozu – pendrek – (po meni prerano) povučen iz upotrebe. Sad će mudroseri bezbeli ustvrditi da moja teorija pada u vodu i kao dokaz navesti (nespornu) činjenicu da su Srbi tokom istorije i te kako bili pendrečeni, čemu ne protivurečim, ali dodaje da su – kad god su bivali pendrečeni – pendrečeni zato što nisu bili dovoljno psihotični, a ne zato da bi se izlečili.