Apokalipsa po Kirilu

Moglo bi se, štaviše, reći da mi je ruski patrijarh „uzeo reč iz usta“ jer i ja povremeno padnem u iskušenje da stranim i domaćim projektantima budućnosti spočitnem što u svojim dalekosežnim planovima ne uzimaju u obzir mogućnost popularno govoreći „smaka sveta“, ali uvek u poslednji čas odustanem. I to iz dva razloga.

Ponajpre zato što je pisano da „ne znamo (niti treba da znamo, prim. S. B.) dan ni čas“, a potom zato što mi – čim padnem u eshatološka raspoloženja – pred očima iskrsnu tužni likovi onih odrpanih proroka sa Tajms skvera. No, dobro, quod licet Kirilu, non licet Svetislavu, ali bojim se da će Kirilova najava izazvati razdor u odnosima između RPC i SPC jer je naš patrijarh onomad Proviđenje stavio pre svršen čin i Sudnji dan decidirano odložio za najmanje 500 godina, „dok Kosovo ponovo ne bude naše“, pa posle neka bude što biti mora. Neko će tu, izgleda, morati da „revidira“ stavove, a sve se nešto pitam ko li će to biti.

Da ne bude zabune – nema ničeg zazornog u tome što poglavar jedne hrišćanske crkve opominje na mogućnost bliskog kraja sveta – smatram, štaviše, da to ovovremeni poglavari isuviše retko čine – jer je kraj ovog sveta i drugi Hristov dolazak smisao i ispunjenje hrišćanstva, a nipošto katastrofa od koje treba strepiti i protiv koje se valja boriti. Tačno je da će tom zgodnom propasti i u ognju nestati mnoge stvari, ali isključivo one koje ionako ne valjaju i koje treba da propadnu, da bi potom presazdani svet zasijao u svojoj punoći.

Sve bi dakle bilo u redu i ove kolumne ne bi ni bilo, da u govoranciji ruskog patrijarha nisam uočio mnogo više politike, a upadljivo manje eshatologije. Ispravno primetivši da je savremeni svet „duboko ogrezao u greh“, patrijarh je najpre – pozvao političare i građane da se ujedine i da ne teže revolucionarnim promenama, potom je „poručio“ da „mnogi predstavnici moderne ruske inteligencije ponavljaju greške koje su zemlju uvele u katastrofalne revolucionarne događaje“, da bi na kraju „pozvao ljude da shvate kakvu odgovornost imaju pred Rusijom i čitavim svetom, te da zaustave kretanje ka dnu ambisa istorije“. Stavite sad prst na čelo, ruku na srce, pa se zapitajte – zar bi li sličan, ako ne i isti, govor održao i V. V. Putin. Bi, naravno, ali on se, je li, načelno ne meša u crkvena posla.