Antisistemski strmopizd

… i da mu je, štaviše, žao što taj (u poslednje vreme poprilično nepokretni) pokret nije u koaliciju sa Belim, (pretpostavljam Preletačevićem) jer bi – kaže Jovo – bilo vrlo dobro da ta dva „antisistemska pokreta“ osvoje značajan broj mandata.

Pre nego što zađem u sitna crevca – da ne kažem baš gastrointenstinalni antisistem – naše današnje kolumne, cenjenom publikumu skrećem pažnju da sam apsolutno saglasan sa Bakićevom tvrdnjom da će „oligarhijska svita srušiti samu sebe“, a istovremeno Bakića podsećam da se samourušavanje – iliti narodski strmopizd – dogodio i prethodnoj „oligarhijskoj sviti“, kao što se dogodio i onoj pre nje i kao što će se – ako se ne dogodi biblijsko čudo koje odavde uzalud prizivamo – dogoditi i onoj posle ove, a da se to događalo i da će nastaviti da se događa zato što po zemlji Srbiji tradicionalno haraju, žare i pale (pret)političke organizacije udruženog nerada i lopovluka koje se funkcionalnog političkog sistema klone kao đavo krsta i zato se – kada im istekne rok trajanja – te organizacije „ruše“, „strmopižđuju“ i pretvaraju u hajdučiju, umesto da nakon mirne smene vlasti pređu u konstruktivnu sistemsku opoziciju.

Nisu ljudi i „kadrovi“ ti koji čine sistem, sistem je taj koji „pravi“ i ljude i kadrove i prosperitet, ali da bi se to dogodilo, ljudi se prethodno moraju slobodnom voljom uklopiti u sistem, što je nama, Srbljima, kao slobodarskom narodu izgleda ispod časti, pa smo posledično prisiljeni da se po sili nužnosti uklapamo u nepredvidive tokove i hirove samovolje ovog ili onog tirjanina i njegovih „oligarhijskih svita“.

Srpske vladajuće, ali i opozicione stranke – sve do jedne do srži antisistemske – prosto vape za „antisistemskim“ pokretima poput NDBG i Belog Preletačevića – kojima, inače, svaka čast – pa čak priželjkuju i njihov solidan izborni rezultat, iz prostog razloga što im je – kada antisistemski pokreti uđu u varoški ili republički parlament – dovoljno u vr’ glave trista-četiristo hiljada evra da neuobličenu antisistemsku i buntovničku energiju utemeljenu na pukom nezadovoljstvu pretvore u zadovoljstvo ii navrate na svoju „sistemsku“ antisistemsku vodenicu. Gledali smo to u više navrata, zar ne. Ono što Srbiji treba jeste formiranje sistemske stranke – svejedno koje od umerenih boja – koja će kada nam istorija pruži poslednju šansu, strpljivim radom, a ne sviruckanjem Crvenom Banu i kurobecanjem po ulicama, uspostaviti sistem, a sistem će posle uraditi sve ostalo.