Zlatibore, pitaj Taru

… koji je srpskom narodu i senatu obznanio interesantne podatke – citiram ih – „da Srbija trenutno plaća 4.224 zdravstvena radnika koji pregledaju i leče srpsko stanovništvo na Kosovu“, ali da Srbija takođe plaća i 599 zdravstvenih radnika koji nisu na svojim radnim mestima u zdravstvenim ustanovama“, što će (eufemistički) reći da uopšte nisu na Kosovu, nego da dupeta lade negde drugde, a možda primaju i još jednu platu, na nekom drugom, udobnijem radnom mestu u matuški Srbiji.

Možda se pitate šta je tim povodom preduzeo popečitelj Lončar? Da li je tih 599 zdravstvenih neradnika momentalno skinuo sa platnog spiska i protiv njih podneo krivične – ili prekršajne, ne znam koje su za tu stvar nadležne – prijave za prevaru i promptni povraćaj nezarađenih para? Ma jok! Ministarstvo je umesto toga – tako bar kaže Lončar – „započelo analizu koja bi trebalo da utvrdi realno stanje na KiM, ali i pokaže šta je neophodno kako bi zdravstveni sistem u srpskoj pokrajini bolje funkcionisao“. Ima li komentar? Imam. Mašala, Zlatibore! Sledeći put se konsultuj s Tarom.

Nakon što sam pročitao gorecitirano, demon istraživačkog novinarstva mi ne dade mira nego me navrati da se latim statistike iz koje doznadoh da u „užoj“ Srbiji – koja u tom pogledu nije na dnu evropske liste – na 100.000 stanovnika dolazi nešto manje od 300 lekara, pa iz toga izvukoh zaključak da bi sa 4.224 medicinska radnika (pa neka su samo četvrtina lekari) na sto i kusur hiljada preostalih srpskih duša, kosovski Srbi morali biti najzdraviji i zdravstveno najbolje zbrinuti deo vaskolikog srpstva, pa čak i Evrope i sveta, što uopšte nije slučaj, a što se lepo videlo prigodom nedavne Visoke Posete, tokom koje je malo falilo da Aco Srbin, sa čuvenim unukom, Đurićem kao instrumentarom, na licu mesta operiše nevoljnike ili bar da okupljenima podeli tablete kinina, antibiotika i vitamina C.

Kada bi i ostala popečiteljstva na podobije Lončarovog uradila sličnu dubinsku „analizu“ – a možda jednog dana i hoće jer stvar polako dogoreva do nokata, samo treba da se „odozgo“ naredi – bezbeli bi se pokazalo da još hiljade i hiljade raznoraznih „stručnjaka“ primaju platu da bi nešto (u)radili na polzu kosovskih Srba, a da uopšte nisu na Kosovu, a da jedan njihov deo tamo verovatno nikada nije nogom ni kročio. Eto to vam je, braćo Srbi i sestre Srpkinje, famozni status quo koji ima potrajati još tričavih pola milenijuma, dok Kosovo ponovo ne bude naše, da bi na njemu i tada sve ostalo isto, kao što je bilo i pre nego što je postalo lažna država.